Једнополарни и двополарни свет

Аутор: Томислав Новаковић

 

ДВА ПИТАЊА И ОДГОВОРА НАКОН ПРЕДАВАЊЕ У ОПШТИНСКОЈ САЛИ У АРИЉУ 26. 9. 2014. Г.

 

ПРВО ПИТАЊЕ

 

Како је ваша мишљење  о све већем пропагирању геј парада, такозваних парада поноса? Присталице тих скупова све људе који се противе њиховом одржавању оптужују за нетолерантност и хомофобију?

 

ОДГОВОР

 

Првостепена толерантности је свакако она која прихвата суштинску различитост полова, супротност другог пола, а не она које је не прихвата него остаје у привидним разликама у оквиру истог пола.

Са једне стране имате већину људи која прихвата суштинску различитост полова и изразиту мањину која је не прихвата и полну различитост спроводи у оквиру истог пола.

Првостепена полна толерантност, кроз јединство са суштински различитим полом поштује суштинску различитост полова.

Привидна толерантност не поштује суштинску различитост полова већ се полно испољава у оквиру свог пола.

Према томе, овде имамо једну невероватно изврнуту аргументацију: они који не поштују суштинску различитост полова, нису толерантни према њој,  не траже јединство са суштински различитим полом, већ само кроз привидне разлике у оквиру истог пола,  оптужује оне који те суштинске различитости полова поштују, који имају првостепену толерантност према суштинској различитости полова и прихватају суштинску различитост полова –  за хомофобију!

То јест, када је неко толерантан према суштинској различитости полова, прихвата суштинску полну различитост кроз јединство са супротним полом у конкретном животу, он не може прихватати привидну различитост полова, бити толерантан према привидној различитости полова, према ономе који не прихвата суштинску различитост полова,  нема првостепену толерантност ка суштинској различитости полова, већ је кроз привидну различитост полова само глуми, спроводе у оквиру истог пола.

То, јест, они који нису толерантни према суштинским полним разликама, суштински различитом другом полу, него те разлике само глуме у оквиру истог пола,  оптужују оне који те суштинске разлике прихватају и потврђују кроз суштинско јединство са другом полом,  за нетолерантност!

Заправо, по тој апсурдној аргументацији би онај ко има толерантност према суштинској полној различитости сада требало да да не буде толерантан према тој суштинској различитости,  релативизује суштинску различитост полова, не прихвата је,  не узима у обзир, него буде толерантан према привидној полној различитост која само глуми те разлике, која остаје у оквиру свог пола –  да не би био хомофобичан!

 

2.  ДРУГО ПИТАЊЕ

 

Зашто се та права LGB популације толико наглашавају? И да ли постоји нешто друго у позадини тих пренаглашених захтева?

 

ЕКОНОМСКИ И ПОЛИТИЧКИ ПОЛАРИТЕТ

 

Већина политичких и економских криза која се дешава по свету вештачки се производи.

Из највиших економско-финансијско-политичких центара моћи планирају се немири у многим државама, регионима (а по могућности и ратови).

Циљ је да са политичким и економским кризама у тим подручјима појевтине сви ресурси: сировине, енергија, земљиште, инфраструктура;  обезвреди не само проста радна снага него и високо стручни рад по неколико пута и тако највише заради.

У име демократије и  либерализма из тих највиших политичко-финансијских центара моћи се планира не само најшире могуће економско, политичко, финансијско, културно освајање једне државе или групе држава једног интересног региона него тежи освајању читавог  човечанства.

 

АРГУМЕНТИ ЈЕДНОПОЛАРНОГ СВЕТА

 

Tу се максимализује тежња да постоји једна светска влада, која ће  унутар развијених и неразвијенијег делова једне светске државе успостављати равнотежу ради опстанка света, цивилизације, човека.

Да се кроз владавину једне стране (изразито јаке државе или групе јаких држава) што је могуће више смањи суштински поларитет, супротстављање било које друге стране, и тако одбрани од светског рата, могуће нуклеарне катаклизме, или пренасељености земље.... И да је за регулацију будућих умањених ресурса хране, воде, енергије, превеликог утицаја индустрије на климу... нужна униполарност, једна светска влада (политика) једна најјача држава или група држава која ће све то,  такорећи,  научно регулисати или контролисати...

Тек  из тог задњег угла добија суштински одговор: Зашто се са највишег светског нивоа подстиче то релативизовање природних разлике између полова и наглашава скоро као опстанак земље, цивилизације!

Да би се то постигла једнополарност на светском нивоу и смањио сваки већи отпор, будући бунт, јако опирање према  једној власти на макронивоу, морају се пригушити полне разлике, умањити биолошки поларитети на микронивоу!

Циљ је да се тим релативизовањем природних разлика међу половима још од биолошког микронивоа прво умањи физичка борбеност, па онда и душевна и духовна са којом се релативизују све националне, економске, политичке, културне, религиозне разлике међу државама, народима, људима (и ко зна шта све још) и тако спречи јаче супротставање било какве (реалне или хипотетичке) друге стране  будућој једнополарности  једне државе (претежне групе држава) владајуће економије, политике, културе на макронивоу, ради њиховог  лакшег владања, управљања свим осталим државама, народима, људима…

Да се једног дана мења не само социолошка основа човека, него кроз кроз квазинаучне поставке и експерименте клонирања, генетичког дизајна (с  којима се много више брине о смањењу броја становништва, него о плодности), чак и она биолошка...

Свакако да није исто када се те ствари испољавају у ретким случајевима саме по себи (чега је било одувек и према чему је одувек постојало разумевање и толерантност), и када се то релативизовање биолошких полних разлика агресивно рекламира под покровитељством државе, пропагира кроз све видове образовања, културе…  као "светски тренд"!

Са друге стране,  без обзира на униполарну тежњу да се смање националне, верске, културне духовне разлике, супротности између људи и народа, разлике између богатих и сиромашних не само да се не смањују, него су веће него икада, скоро немерљиве…

 

АРГУМЕНТИ ДВОПОЛАРНОГ СВЕТА

 

Међутим, суштински поларитети не могу се никако искључити јер поларитети кроз супротне енергије, честице у атомима, молекулима чак и у неживом, а камо ли у живом постоје по природи ствари.

И ко покушава укине другу страну, суштински поларитет чије јединство супротности тек даје равнотежу, најпре ће изазвати катастрофу...

Вратиће му се о главу кад тад; да ли од „својих“ или од „туђих“, или од климе, природе, васионе …..да и не помињемо Бога.

 

ППРИМЕР О САНКЦИЈАМА У МОДЕРНОМ СВЕТУ

 

Заправо, начело либерализма: здраве конкуренције у науци, политици, уметности и саморегулацији слободног тржишта производа и идеја насупрот политичке економије, претераног уплива, регулације државе или једне партије, политике, управо једнополарношћу  само себе потире.  

Зар није прво начело либерализма да се држава ни политика не меша много у слободну производњу и потрошњу материјалних и духовних роба и услуга, јер је слободни економски систем праведне конкуренције на тржишту материјалних и духаовних производа и идеја основа слободне државе,  претпоставка њеног просперитета и темељ политичке и сваке друге слободе?

То јест, као што се у политици гласа из своје слободне воље, и по већинском праву формира власт, тако у економији свако има право да по својој вољи производи, купује и продаје; на слободном тржишту роба и услуга и идеја формира вредност ....

И политичко тржиште тек у тој  гласачкој конкуренцији потврђује своју цену...

Ако се право слободне гласачке воље или слободне продаје, куповине на тржишту производа и идеја нарушава некаквим политичким забранама, санкцијама, шта онда остаје?

Ако нешто има право на глобализам то је економија као и клима, слободна куповина, продаја. Међутим  већ 20-30 год све се ради супротно од тога. Ти велики савези држава постоје да политиком контролишу слободно тржиште, због чега многи појединци и државе имају све мање слободу куповине и продаје материјалних и духовних вредности. По  изговором да повећавају тржиште, или га штите, ти политички савези,  заправо, потиру саму суштину економских и политичких слобода, која је  недопустива у савременом свету, иако већ постаје очигледно да је та контрола контрапродуктивна и да поред постојећих, доноси нове кризе сваке врсте.