Томислав Новаковић филозоф

Недеља | 15. Септембар 2019.

Tomislav Novakovic

Информативна власт

Аутор: Томислав Новаковић

Kо данас влада медијима, он претежно утиче на све сфере власти. Трострука структура политичког система више никако није довољна, већ је потребна посебна сфера информативне власти. Само када суверена политичка воља грађана а директним изборима буде бирала и смењивала не само највише представнике законодавне, судске и извршне власти, већ и независне информативне власти, не само за слободу медија, већ и образовања, науке, културе... све сфере посебне власти ће имати своју независност и оперативност ио ону суштински потребну међусобну равнотежу...

Информативна власт

 

ДУХОВНА СЛОБОДА

 

Човеку се се чини да може слободне бирати да га воде туђе мисли, одлуке...

Међутим, туђе мисли, одлуке су на крају и туђи живот...

Као што не може други да једе и пије за њега, не може ни да мисли и одлучује за њега...

Иако се до слободног духа тешко долази, човек је дужан да има свој став о кључним стварима заједничког живота, а не да унапред прихвата да други мисле и одлучују уместо њега. 

 

Ако има своје име, презиме, род, државу, имовину, умеће, посао …  зашто да нема и духовну слободу, властити дух?

Као што нема право да насрне на своје тело с којим му је дато право на физички живот, тако нема право да одрекне духовне слободе, као суштине своје душе, преда је другом човеку,  партији и остане  суштински човек...

 

Без слободног духа нема слободе човека ни државе...

Ако су човек и држава слаби духом, лаж ће их покорити изнутра, а други људи или државе ван.

Када једна држава нема слободан дух за да јача научне, економске, културне... идеје, друге државе јој прво намећу свој језик, веру, културу... и врше политички, економски притисак на њу а на крају је и физички нападају да освоје њено природно и привредно богатство...

Како много тога у нашем заједничком животу зависи практичне мудрости, једна реформа образовања би требала да укључи Основе практичне мудрости, са изабраним деловима филозофије, политике, економије, права да се човек од најмлађих дана учи практичној мудрости.

 

ЧЕТВОРОСТРУКОСТ ПОЛИТИЧКОГ СИСТЕМА ОД ЗАКОНОДАВНЕ, СУДСКЕ, ИЗВРШНЕ И ИНФОРМАТИВНЕ ВЛАСТИ


Трострука структура политичког система за равнотежу законодавне, судске и извршне власти (коју је предложио још Монтескје), више никако није довољна.

Са јачањем медијског ума, медијске свести, ко данас влада комуникацијама, информацијама, он у великој мери утиче на законодавну, судску и извршну власт.

Ако је моћ медија, комуникација, јавне мисли, речи толико велика да та незванична "информативна власт" не само да нарушава равнотежу законодавне, судске и извршне власти, него чак овладавава њима, онда политички систем треба тако реформисати да та "информативна власт" и званично буде потуно независна, конститутивна сфера власти!

И држава као и човек, за слободу одлучивања, деловања тражи слободу мисли, речи.

И као што човек из своје слободне мисли,речи утемељује слободне одлуке и дела тако ће и држава тек имати пуну слободу одлучивања, суђења, деловања (кроз три постојеће сфере власти), када од  ванстраначких представника свих друштвених група конституише независну сферу информативне власти, не само за слободу медија, комуникација, него и независност школе, универзитета, науке, културе, вере, као четврти "точак" "стуб" политичког система!

Само ће тако политички систем имати пуну теоријску заокруженост и потребну практичну оперативност!

Та посебно конституисана сфера независне, децентрализоване информативне власти за слободу духа, не само независност медија, информација, него уопште знања, образовања, културе, вере, би вратила онај позитивни смисао демократије, наспрам многих негативних који сада постоје; уравнотежила вертикалну структуру политичког система представничке демократије са хоризонталном структуром јавне мисли, речи, која данас само постоји (гласањем) на почетку, а касније је изразита политичка моћ једне сфере власти над свих осталим сферама у потпуности потире.

Свакако да би та независна информативна власт, поред изабраних представника свих ванполитичких друштвених група за слободу духа, јавне мисли и речи, образовања, универзитета, науке, културе, имала у свом саставу стручну научну, културну, медијску подршку једног броја стално запослених људи из подручја медија, информација, културе...

 

НЕ САМО ДА ПОСТОЈЕЋУ ТРОСТРУКА СТРУКТУРА ПОЛИТИЧКОГ СИСТЕМА ТРЕБА ДОПУНИТИ СА НЕЗАВИСНОМ СФЕРОМ ИНФОРМАТИВНЕ ВЛАСТИ НЕГО И ПОСЕБНО БИРАТИ НАЈВИШЕ ПРЕДСТАВНИКЕ СВАКЕ НЕЗАВИСНЕ СФЕРЕ ВЛАСТИ

  

Свакако да тај четврти  "точак", "стуб" политичког система за чврст ослонац, "кола" човека и државе из посебно конституисане информативне власти за независне медије  (слободу мисли, речи, универзитета, науке, културе), насупрот постојећег начина гласања и конституисања свих сфера власти из једне законодавне сфере (који је одавно превазиђен), захтева директно гласање за сваку посебну сферу власти.

Првостепена суштина ове реформе политичког система је да једна иста и суверена воља грађана из неотуђивог политичког права посебно на директним изборима бира и смењује главне представнике сваке посебне сфере законодавне, судске, извршне и информативне власти, а не да једна  (као сада законодавна) бира све остале, нарушавајући оперативност равнотежу свих независних сфера власти!

Само кроз четврти стуб, точак, посебно конституисане сфере независне информативне власти за слободу мисли, речи, независност обрзовања, универзитета, науке, културе, вере... све  сфере ће имати независност и пуну оперативност и политички систем имати равнотежу вертикалне и хоризонталне структуре власти.

Ако  се свака, па и "своја" партија скоро по правилу тако извитопери када дође на власт, да осим ускостраначког врха ни већина њених чланова и присталица од ње нема користи,  а камоли цео народ, него чак много више штете, много је боље да се присталице неке групе, или чланови хипотетичке партије окупе око заједничке идеје да се изборе за независну информативну власт, у основи слободне мисли, речи, независног образовања, науке, културе, вере... и посебно гласање за највише представнике сваке независне сфере власти, с којом ће моћи да спрече такво извитоперење, него за било коју партију која се бори за власт!

Само снага независних медија, информација, независног образовања, науке,  културе, вере кроз слободу јавне мисли, речи може хоризонталну структуру политичког система уравнотежити са вертикалном структуром и учинити га далеко оперативнијим и праведнијим, без обзира ко је на власти.

Сада, због недостатка посебно конституисане информативне власти из најшире хоризонталне структуре политичког система и критичке снаге слободне  мисли и речи независних медија,  науке, културе... када вертикала једне (законодавне) сфере власти не одређује само највише представнике државних медија, информација, универзитета, уопште образовања, науке, културе, већ и највише представнике осталих "независних" сфера власти, законодавна власт шири своју моћ  над свим осталим сферама и читавим народом без икакве мере.  

Када једна суверена политичка воља грађана бира само највише представнике законодавне власти а не и највише представнике осталих независних конститутивних сфере власти (осим председника државе), а поготову највише представнике независне информативне власти за слободу медија, универзитета, науке, културе, законодавна власт користи ту погодност да што дуже влада над осталим сферама власти и  читавим народом, без обзира на своју успешност.

 

 ЗАШТО ЈЕ ЧЕТВРТИ "ТОЧАК", СТУБ" ИНФОРМАТИВНЕ ВЛАСТИ НАЈПРЕ ПОТРЕБАН.

 

Сада је медиократија (медијски ум медијска власт, медијска свест уопште) пресудна власт, преко које мегалополис и светска држава стоји над полисом и сваком посебном државом, и само децентрализована, посебно бирана од свих друштвених група информативн власт, као завршни конституент, који заокружује теоријски и практични оквир политичког система, може вратити слободу полиса над мегалополисом, државе над светском државом, слободу јавне мисли, речи сваког грађанина и  посебне друштвене групе, као основу за слободно одлучивање, деловање целе државе... 

 

ШТА ЈЕ ОНО НАЈБИТНИЈЕ ШТО СЕ ТАКО ДОБИЈА?

 

Спречава се претеран утицај једне сфера власти на независно судство, медије, информације, образовања, културу...

Штити се  претеран утицај страних медија, информација на независност властитих  медија, информација...

Само би се са децентрализацијом слободне мисли, јавне речи (независног универзитета, науке, културе, медија...) кроз посебно конституисану сферу информативне власти, демократска основа политичког система у савременом добу коначно "исплатила": . 

Тада"лаж не би трчала годину дана па да је истина (као сада) стигне за један дан", или још горе, ко зна кад, или никад, него би је снагом  истините мисли, јавне речи лицем к лицу стигла истог дана, и из најшире хоризонталне структуре политичког система имала могућност на надјача све манипулације и спречи све негативности вертиклне структуре.

Снага слободних и независних информација, децентрализованих медија конституисана од представника свих друштвених група би омогућила да у јавним расправама о сваком проблему од јавног значаја (пре оног завршног предлагање и одлучивања у парламенту) учествује много већи број људи (индиректно цео народ) .

Посебна конституисана сфера информативне власти за слободу јавне мисли и речи, независне, објективне информација не би омогућавале само праведнију основу политичког одлучивања и деловања, него би биле од драгоцене помоћи за све друге послове, области живота...

Поред тога, та посебно конституисана сфера независних информација, медија, науке, културе, образовања за најширу основу духовне слободе би, у складу са савременим техничким могућностима мултимдијалних комуникација из најширег јавног мњења омогућавала много бржу и чешћу проверу успешности и ефикасности било које сфере власти.

И најважније, снагом  слободне мисли, речи из независних информација, медија, образовања, културе ... људи би се ослободили да јавно говоре истину....

Да се директно лицем к лицу боље разумеју и самим тим и боље организују, успешније одлучују и делују у свом послу и у заједници са другим људима у држави... 

 

ИНТЕРНЕТ, ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ

  

Пораст интернета и све већег броја електронских друштвених мреже, алтернативних медија, комуникација, образовања, изражавања...  неформалног организовања и деловања насупрот формалног образовања, информисања, културног изражавања... највећи је доказ да тај завршни точак, стуб независне сфере информативне власти, за слободу мисли и речи (науке, образовања, културе,  комуникација, информација,  медија) – за равнотежу вертикалну законодавне, судске, и извршне власти са хоризонталом непосредне демократије из слободног друштвеног организовања, и деловања – треба да постане један од четири конституента демократског политичког система...

 

  КОМЕНТАР  1

 

Увек има 20%  људи, који због  конформизма, или страха, свеједно,  никад не гласају против власти....

Они то  хипотетичко гласање против владајуће странке, коалиције осећају као "крађу у продавници".

А такви, готово по правилу, излазе на изборе, да изврше своју дужност, јер би за њих и само неизлажење на гласање био неки бунт против власти и скоро по правилу увек гласају за постојећу власт (без обзира ко влада)...

И када се ту сада укључи математика, тих 20%  на изашлих 50% је сада већ 40%!

И ако још владајућа партија (коалиција) нарушава независност медија, информација (не допуста критичност),  она  осим тих 40 %, који увек излазе на изборе да гласају за власт, (без обзира ко влада) и  10 % својих чланова, истинских присталица,  само треба да намакне неколико процената до велике већине...

Заправо, само је довољно да се потруди да права опозиција нема медијску подршку, или да насупрот ње не стане истински вредна позиција, опозиција (човек који вреди), већ обичне "пудлице", или везано куче које "лаје мало око куће",  по правилу: "вежи коња где ти (домаћи или страни) газда каже"...

Поред тога, велики број људи уопште не излази на изборе...

Некада је тај проценат  већи од оних који гласају...

И свака власт тумачи да је "ћутњa знак одобравања" и да их они који нису изашли да гласају, заправо, подржавују ( слажу са постојећим  стањем).

Тачно је, заправо, сасвом супротно: већина оних који не гласају не само да не подржава владајућу партију-коалицију, него, углавном, никог од понуђених кандидата или чак уопште  не верују у политику и у такав изборни систем....

Њима се пре сваког бирања каже да би обавезно требало да да гласају и тако промене стање на боље, међутим,  поучени претходним дешавањем, да се са сваким новим гласањем не само ништа суштинско не мења на боље, него се потроше све претходне "резерве", па готово по правилу буде горе, они једноставно неће да подрже своје будуће мучиоце...

 

КОМЕНТАР 2

 

Несумњиво да овај  нови модел политичког система треба допунити са доста ствари (између осталог, јасно одредити начин бирања тих највиших представника информативне власти из одговарајућих неполитичких друштвених група за основу независног образовања, науке, културе, медија)... 

Ово је једно почетно размишљање о једној од најбитнијих ствари, и за јасније осмишљавање и усавршавањем једног таквог модела треба укључити многе додатне идеје стручних и обичних људи,  па чак и неку конкретну групу која би се изборила за такву реформу политичког система...

 

КОМЕНТАР 3

 

Однос етике и политике се обично сагледава кроз тероријску раван, а заправо тај однос треба посматрати и решавати кроз  однос права (као примењене етике) и политике. 

Наиме, инсистира се о правној независности, а заправо је сав правни систем, наслеђен из обичајног права, у скоро свим садашњим државама успостављен из политике.

Са друге стране, све је политичко деловање (од изборних закона до преузимања власти и утемељења сваке институције), унапред одређено Уставом из правног система.

Ако је тако, никако не треба инсистирати на њиховој лажној одвојености, него  на праведној расподели моћи и савршеној равнотежи, као у предложеном моделу који то омогућава са четвртим стубом, точком независних информација, слободе јавне мисли, речи, културе,  медија, обрззовања, вере за равнотежу између  законодавне, судске и извршне и духовне власти...

А посебно да једна суверена политичка вољи грађана посебно бира и смењује највише представнике сваке сфера власти, и тако утемељује истовремено  и независност сваке од њих и њихову међусобну равнотежу и јединство.

 

КОМЕНТАР 4

 

Независна информација постоји по природи ствари у сваком биолошком систему, било да је у питању најмањи процес у ћелије, подоргану, органу, коју региструју и преносе нервни завршеци, било да су разноврсни спољашњи сензори на различите ствари, чула осетљива на температуру, звук, мирис, укус, додир, храну, по којима нервни центри целог организма реагују у околини на храну, опасност ка другим бићима.

Тако је, свакако, и у сваког вештачком  систему машини, апарату где одговарајуће командне табле по одређеним сензорима показују информације  суштински битне за њихово функционисање. 

Ако је независна информација суштински битна у сваком живом или неживом вештачком систему, свакако да је независна информација, истинито сазнање, образовање, слободна мисао реч суштински битна и за независно одлучивање, исправно деловање у држави.

 

КОМЕНТАР 5

 

Не само да би посебна сфера независне информативне власти  у темељу духовне слободе , као један од четири основна конституента реформисаног политичког система требала да замени министарство информација, него би тој  сфери духовне власти требало да припада и министарства културе, науке, образовања (школе, универзитета), па чак и министарство вере...

Само се из посебно конституисане сфере независне информативне власти за слободу јавне мисли и речи, знања, науке, културе може пренети и очување  добро старо и прихватито све добро ново,  утемељити духовну слободу у основи сваке друге слободе.

Тек се кроз духовну слободу независне информативне власти, проширену на подручја независне науке, универзитетета, уопште просвете, образовања, културе, вере се достиже онај завршни смисао власти, као главе  над телом, где људи владају стварима а не ствари људима...

Садашњем премијерском звању би остао онај оперативни део министарства економије, финансија, војске, спољашњих послова, пољопривреде, саобраћаја... како би и требало да  буде..

Само у једној неподељеној сувереној вољи грађана...која директно бира и смењује највише представнике: законодавне, судске, извршне и информативне власти,  свака посебна сфера власти има независност и потребну оперативност и цео политички систем пуну равнотежу.

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Пораст интернета и све већег броја електронских друштвених мреже, алтернативних медија, комуникација, образовања, изражавања... неформалног организовања и деловања... највећи је доказ да би  четврти точак, стуб независне сфере информативне власти за слободу мисли и речи (науке, образовања, културе,  комуникација, информација,  медија) – који би вертикалу посредне демократије (законодавне, судске, и извршне власти) уравнотежио са хоризонталом непосредне демократије (са слободом спонтаног друштвеног организовања, и деловања) – требало да постане један од конституента демократског политичког система...


Томислав Новаковић

Видео дана