Tomislav Novaković filozof

Četvrtak | 25. April 2019.

Tomislav Novakovic

Filozofija i teologija

Autor: Tomislav Novaković

Kao što se svetlost ne vidi, a sadrži sve boje, tako se i svetost ne vidi, iako u ljubavi sastavlja sve ljude. Okret duži daje kružnicu sa svim tačkama podjednako udaljenim od centra, a ljubav ka Bogu i ljubav ka bližnjem Božije carstvo ljubavi u nama podjednako udaljeno od svakog srca ljudskog...

Filozofija i teologija

 

STARI I NOVI ZAVET

 

Stari  Zavet je rudnik zlata, a Novi Zavet carska riznica.

Stari Zavet je seme u zavetu vere a Novi Zavet rod svete reči sa Drveta života:"Carstvo Božije unutra u nama".

Stari Zavet je obećanje izabranom narodu za plodnu zemlju, carstvo, a Novi Zavet obećanje duši vezanoj za Hrista, za carstvo nebesko i život večni...

Stari Zavet je seme u zakonu a Novi Zavet  zreo plod  ljubavi ka Bogu, bližnjem.

U Starom Zavetu se traži da se čovek odrekne svake laži, zla za blagoslov zemaljskog života.

U Novom Zavetu, za blagoslov večnog života čovek nije dužan samo da ne laže i ne čini zlo, već da iz sve snage ljubavi: srca, duše, uma svedoči istinu i čini dobro.

 

 

KVADRATURA KRUGA U ČISTOJ VOLjI I JEDNOJ SLOBODNOJ VLASTITOSTI

 

Okret duži daje kružnicu, a čista misao–reč–odluka–delo, jednu slobodnu vlastitost,  kao najvišu kvadraturu kruga..

Okret duži daje kružnicu sa svim tačkama podjednako udaljenim od centra, a ljubav ka Bogu i bližnjem, carstvo Božije unutra u nama, podjednako udaljeno od svakog srca ljudskog.

Savršen od roda nebeskog i jedini bezgrešan u rodu ljudskom, postavlja se kao da je kriv za sve da u kvadratu kruga u krstu otkupi sve grešno, krivo, sve naše krive misli, osećaje, reči, dela okrene na ispravno, pravo.

Ljubav ka Bogu je vertikala, a ljubav ka bližnjem horizontala krsta.

Obe zajedno su duhovna orijentacija za svako vreme, mesto.

 

KOME JE KRST LOGIČAN, NjEMU JE SVE LOGIČNO. KOME KRST NIJE LOGIČAN, NjEMU (NA KRAJU) NIŠTA NIJE LOGIČNO.

 

Bezgrešno začeće – svedoči raspeće.

Nema jačeg dokaza za začeće odozgo, od krsta!

Čisto srce vidi u krstu presto večne ljubavi, u trnovom vencu krunu večne istine. 

Pre svake fizičke postoji duševna i duhovna stranu krsta. 

Svaka je reč Hristova krst: Ljubite neprijatelje svoje...Činite dobro onima koji vas mrze...Blagosiljajte one koji vas kunu...Ne sudite da vam se ne sudi... Ko tebe kamenom, ti njega hlebom... Dajte i daće vam se ... Svaki koji se podiže, ponizi će se; a ko se ponižuje, podignut će se... Ko hoće među vama prvi da bude, da bude sluga svima"...

Miris istine i ukus ljubavi sa Drveta života za Adama u svakom čoveku pre greha, kakvog ga je Bog stvorio, udahnuvši mu duh.

 

METAFIZIKA DAHA UZ DUH

 

Kad se čovek fizički rodi ne ostavlja ga vazduh, kad se duhovno rodi, ne ostavlja ga duh.

Ne može srce čas kucati, čas ne kucati, ili čovek čas disati, čas ne disati.

Kao što telu nije potrebna pamet da pozna vazduh, tako ni duši, koja duhom oživljuje, da pozna duh. 

Samo je dovoljno da u srcu nema laž i zlo.

Laž ka Bogu je laž i ka čoveku, svim drugim ljudima, sopstvenom srcu, duši, telu.

Bez vazduha telo se guši i umire, a bez duha, duša se u laži guši i zamire...

Zato se čovek treba roditi "po drugi put Duhom istine odozgo" da u bogatstvu ljubavi od Boga i bogatstvu Boga bude večno živ...

 

 SEME I REČ

 

Ako se seme baci u zemlju, nastane tajanstvena veza živog i neživog i iz semena živog u neživom i zemlje, vode, vazduha, svetlosti, izraste celo živo drvo; umnoži čitav rod.

Kada srce primi u tajni vere seme svete reči, nastane tajanstvena veza smrtnog i besmrtnog, i iz semene besmrtnog u duši smrtnog čoveka, raste drugi, besmrtni rod, rađa se duhom za večnost....

Bog je otac, duša majka trudnica u telu materici, koja u zavetu krštenja iz semena svete reči u trudu vere uzrasta za večni život...

Čovek se rodio duhom kada je u savršenoj ljubavi ka Bogu i bližnjem sazreo u kruni (oreolu) za večnost; rodio duhovni rod koji se zauvek može jesti...

Kao što se svetlost ne vidi, a sadrži sve boje, tako se i svetost ne vidi, a u ljubavi sastavlja sve ljude.

 

O CARSTVU BOŽIJEM UNUTRA U NAMA

 

Ti hoćeš u carstvo nebesko...

Ali, da li voliš Boga svim srcem, svom dušom, svim umom, svom snagom i bližnjega svojega kao samoga sebe?

"Bog duha ne daje na meru".

Carska trpeza se ne sprema za dvoje, troje, nego da jede i pije njih koliko hoćeš i ostane koliko hoćeš...

Imaš li bezmerje duha od Boga da kao car večni primaš i daješ bogatstvo vere, milosti, strpljenja, mudrosti... u najvišoj ljubavi, istini, dobru...

 

IGRA VEČNOG ŽIVOTA

 

Sve su Božije zapovesti date za najuzvišeniju igru ljubavi iz večnog života i narušavanjem tih pravila ta radost se gubi.

Po reči Hristovoj, carstvu nebeskom je najbliže dete koje se igra.

Igra se suštinski, više nego svaki čovek: poštuje pravila ljubavi, ne uznosi se, oprašta...

Samo prosto opraštanje srca širi dušu za duhovno prostranstvo nebeske radosti, igre, a ono što čovek zove “igrom“, često je daleko od te radosti.

Taj povratak detetu, znači da čovek ne smatra da je pred Bogom zreo, prav, nego zauvek dete i da svoje misli, osećaje predaje sa poverenjem večnom roditelju – Bogu.

Zrelost nema nikakvog smisla pred Bogom, a u najvišem smislu gledano, čak ni pred čovekom.

Čovek se rodio za večnost kada je u ljubavi (ka Bogu i bližnjem) sazreo u kruni, oreolu za carstvo nebesko, da duhovni rod koji se zauvek može jesti...

 

SVETO JEDOSMO, PISMO

 

To što se Adam stvara od praha zemaljskog i tek oživljava duhom Božijim, a ne direktno po reči Božijoj, znači, da se iz svakog mesta, vremena ljudi u duhu Božijem sastavljaju za večni život, kao što su i sada svi koji nisu duhom rođeni (koji su se ranije rodili i umrli ili će kasnije roditi i umreti kroz sva mesta, vremena) odvojeni od duha Božijeg i jedni od drugih...

Krst je okršaj, ukrštanje sa svim grehom, zlom, sveto jedenje, pijenje za iz zla, laži izlazak, u nebeskom Adamu, iskupljenje, očišćenje i vaskrsenje...

 

O DUHU UTEŠITELjU

 

Pečat dar Duha Svetog, koji se dobija na krštenju, mora se čuvati i umnožavati, jačati kroz dobra dela vere, ljubavi,  mudrosti.

Za taj najblagoslovljeniji dar traži se čistota: srca, duše, tela.

Čovek najpre treba da pazi da to bezmerje Duha istine ne otuđi od sebe, ili rastuži.

Za hulu na Duha Svetog nema oproštaja ni na ovom ni na onom svetu.

Sila duha sa visine naoružava čoveka ognjenim mačem istine da osvaja carstvo nebesko.

Sa blagodati Duha Svetog, u čoveku se ispunjavaju reči: „Carstvo je Božije unutra u vama.“

Kaže se: ko ima ljubavi “k njemu ćemo doći i u njemu ćemo se staniti“.

Presto ljubavi  i kruna istine osvećuju čitav  svet...

 

 O DUHOVNOJ BORBI

 

Priča o zmiji u edemskom vrtu, koja iskušava prvog čoveka i ženu, može se shvatiti kao da su skrivene zle misli, osećaji izazivači svakog zla.

Životinja ima rep a zmija je sam rep i otrovni zub!

Opasniji je u srcu lukavi jezik laži, zla, nego otrovni zub mržnje.

Otrovni zub ubija telo, a zla misao, reč truje duh svakog čoveka i naroda.

Iz dobre misli čovek se suprotstavlja zloj misli, iz dobre reči, zloj reči, iz dobre odluke, lošoj odluci, iz dobrog dela, lošem delu.

U Novom Zavetu se kaže. "Niko ne može pokućstvo jakoga, ušavši u kuću njegovu, oteti, ako najpre jakoga ne sveže" I: " Duh je srčan, ali je tijelo slabo".

Ako je u čoveku slabo što treba biti najjače (Duh istine), kako je slabo tek ostalo?

"Ako je vidjelo što je u tebi tama, a kamoli li tama"?

Nečisti duh prvo huli na Duha Svetog, pa na sve ostalo zlo.

Kada lažni duh "sveže jakog", pokori duh čoveka, lako će savladati sve ostalo (zavoditi njegove misli, osećaje, čula, odluke, želje...).

Zato se hula na Duha Svetogne oprašta ni reč.

Ako čovek ne odbije tu hulu, gubi najjaču silu što može imati.

A kad odbije laž, koja ga najviše raslabljuje, nadjačat će svako zlo.

Samo jasno ne (neću, ne dam) srce laži, zlu, mirisno, ukusni okret u biti bitke srca od ubiti ka ljubiti, kroz jak oslonac iz podnožja, nožnog, utemeljuje čisto da (hoću, dam) – jasno ispruženu ruku, dlan.

Odbacivanje laži, zla ne samo da ne smanjuje svet, nego ga slobodnim činom dobra suštinski povećava ka kvalitativnom bezmerju.

Čovek ne može duhovnj vlast u sebi, slobodnu vlastitost, kada jedno misli, drugo govori, treće odlučuje, četvrto radi...

Zločinačku volju, koliko god imala "jedinstvo" u laži i zlu čeka, ako ne već danas ili sutra, onda u bližem, daljem vremenu sukob, nejedinstvo u sebi i sa drugim voljama.

 

O DANU–ŽIVOTU VEČNOM

 

Iako čovek ima sedmice, mesece, godine, on živi život kroz dan.

Mnogo je pre  život stvarni dan, nego prošli-budući dani, meseci, godine – stvarni život!

Sve je prošlo i buduće stvarno samo kroz (neko tada) sada i vremena kao realnog toka i nema.

To je iz čiste volje duše: „Ako ne sada, kada“,  uzbuđenje kroz istinu, ljubav buđenje iz dana-života večnog.

Po srcu je dete, po čulnosti mladić, po razumu zreo čovek, po mudrosti starac kroz sve vreme života, svaki prošli, budući dan!

Samo po tom uzimanju svega vremena pod svoje, obuhvatanju u danu-životu večnom  čovek "jede" sve prošlo, buduće vreme, skraćuje šta ne valja, produžuje šta valja, kroti ga, uzjahuje kao letećeg konja, nateruje na služenje!

Točak od levog ka desnom, od unazad ka napred, od levog ka desnom van ka unutra, od prolazne godine–života kvadratura kruga u danu–životu večnom.

Samo je tako misao vlastita misao, ili reč, oko, uho miris, ukus, dodir, celokupan život, vlastiti život...

 

DRAGOCENI KAMEN

 

Sva težina visi o očnim kapcima.

Zatvori srce za laž i otvori za istinu i nestaće sav teret.

Kad srce dobije kamen i kamen će dobiti srce.

Kopati dragoceni kamen ili kamen drag srcu, isto je što i tražiti istinu, buditi srce u kamenu.

Srce u veri koje razmekšava kamen, kameno srce otvara za ljubav.

Kamen je najbezvrednije i zadnje, a može biti najvrednije i prvo; dragi kamen ili kamen drag srcu.

Misli su većinom površne, bezvredne, kameno srce što ne dotiče, ne "grebe" istinu.

Ako tražiš dijamant odbaci obično kamenje, površne misli što ne dotiču, ne "grebu" istinu.

Samo istina naše srce, okamenjeno zlim, lažnim mislima odbačeno i obezvređeno kao kamen otvara ka mekoći ljubavi i čvrstini vere.

Rešavaj ono najteže i rešićeš sve ostalo.

To je najsporiji put mudrosti, gde na početku nema nikakvog pomeranja a na kraju istina ide koracima od sedam milja.

Tek kada u riznicu mudrosti dodaš nešto svoje, sve duhovno blago će biti tvoje kao što će i tvoje pripadati svima.

 

O PROSVETLjUJUĆEM DOŽIVLjAJU

 

Čovek mnogo pre iz prosvetljujućeg doživljaja dostiže fizičko-metafizičko jedno, nego iz pojmovnog saznanja.

Takav doživljaja nekada je presudan za sav dalji život. 

Jaka duhovna vizija može nadjačati sve prethodno dešavanje i nadahnuti sve novo naučno, političko, umetničko događanje... 

Reči: kušati, iskusiti, iskustvo mnogo pre naglašavaju vlastiti doživljaj, nego zajedničko saznanje.

Oko bez ljubavi nije pravo lice, a razum bez srca, vlastito Ja.

Samo kada voli i govori istinu čovek izlazi iz svoga razuma, svojih očiju i kroz duhovno bezmerje vidi drugog čoveka, drugu ličnost.

 

O Novaković Tomislavu

Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju  na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.

više o autoru

Filozofija dana

Kao što se sve suprotnosti u živom–neživom svetu saglašavaju u nekom jedinstvu, tako će socijalno, ekonomski, etički jasno definisane partije, iz čijih se političkih principa nesumnjivo vidi koga one predstavljaju, bez obzira na svoje suprotnosti, voditi ka skladu i ravnoteži u državi, dok će partije nedefinisanog svega i svačega zavaditi i oči u glavi.

 

Tomislav Novaković

Видео дана