Filozofija i politika

Autor: Tomislav Novaković

 

Visoko razvijene stare civilizacije većinom su se rađale na raskrsnici puteva i to susretanje različitih kultura i ideja vrlo često je iniciralo i ona unutrašnja, duhovna putovanja.

Ako je u tim civilizacijama razvoj države išao uporedo sa razvojem filozofije, ta povezanost je najčešće garantovala njihovu dugotrajnost.

Kroz vlastitu filozofiju jedan narod je razumevao sebe u prostorno-vremenskim i duhovnim koordinatama ko je i kakav je i shvatao  svoju ulogu među drugim narodima.

Komentar: Kvalitet misli je bitan za sve stvari. Iako čovek uvek misli a ne slika, svira, peva, piše uvek,  filozofi se mnogo ređe javljaju od slikara, muzičara, književnika; sveobuhvatne misli, filozofske ideje se ispoljavaju mnogo manje nego likovni, muzički,  književni dar. Opet, za  razumevanje između nas samih i drugim narodima, ili plodan dijalog između nauke, ekonomije, politike, religije, umetnosti, filozofija je jako bitna.

Nedostatak mudrosti donosi najviše štete, pa čak kada su tu snaga i hrabrost.Ona je potrebna i  najbogatijem i najsiromašnijem i u osami i društvu i pri radu i pri odmoru… i životinji da preživi, čak i biljci na neki način, a kamoli čoveku, narodu.

Kako bi bilo kada bi smo imali samo teoretičare poezije, slikarstva, muzike, sporta a ne i same pesnike, slikare, muzičare, sportiste? Jedan narod mora imati originalne filozofe, kao što ima svoje državnike, naučnike,  pesnike, slikare, muzičare, sportiste.

Kada jedan narod nema vlastitu praktičnu filozofiju u osnovi svoje politike,  ili ekonomije, kulture on će prvo biti nadvladan tuđom filozofijom, pa zatim tuđom  politikom, ekonomijom, kulturom, a na kraju, najčešće i vojno pokoren. Ako ne vodi duhovnu borbu s kojom osvaja nove naučne, ekonomske, kulturne prostore i ideje,  drugi narodi prvo dovode u pitanje duhovni integritet tog naroda a potom ide ne samo ekonomsko, kulturno porobljavanja tog naroda, nego najčešće i fizički  napadi, osvajanja te države, te zemlje…

Zapravo, intelektualni kukavičluk u jednom narodu,  državi je jedna od najopasnijih stvari…

 Kao što se vidi svojim očima, čuje svojim ušima, miriše svojim nosem, jede svojim ustima…dodiruje svojim rukama, oseća svojim srcem, govori svojim jezikom, tako svaki  čovek i svaki narod moraju misliti svojom glavom… 

 Dete se dete rađa kada glava probija vodenjak, a narod kroz mudre glave svojih filozofa, naučnika, državnika...

Komentar 1: U Novom Zavetu se kaže. "Niko ne može pokućstvo jakoga, ušavši u kuću njegovu, oteti, ako najpre jakoga ne sveže" I: " Duh je srčan, ali je tijelo slabo". Ako je slabo u čoveku ono što treba biti najjače (Duh istine), kako je će biti slabo tek ostalo? ("Ako je vidjelo što je u tebi tama, a kamoli li tama")? Nečisti duh je prvo huli na Duha Svetog, pa sve ostalo zlo. Ako čovek ne odbije tu hulu, gubi najjaču zaštitu koju može imati. Kada nečisti duh hulom, lažju "sveže jakog", pokori čovekov duh, lako će savladati sve ostalo. I obratno, kada se čovek suprotstavi toj huli, odbije laž koja ga najpre raslabljuje,  nadjačat će svako zlo. I kada jedna država osvoji fizički drugu državu, on prvo nipodaštava duh tog naroda; nameće svoju vlast, jezik, veru, kulturu... pa onda preuzima sve ostalo: njegovu ekonomiju, vojsku... pljačka celu državu... Ako čovek ili narod nema najvišu silu, naoružanost duha sa visine, on će biti pokoren lažnim duhom iznutra i sa drugim ljudima, državama, kulturama, vojskama van....Zato je duhovni kukavičluk u jednom narodu,  državi  jedna od najopasnijih stvari… 

Komentar 2 Životinja ima rep a zmija je sam rep i otrovni zub.  Opasniji je u srcu lukavi jezik laži, zla nego otrovni zub mržnje. Otrovni zub ubija telo, a zla misao, reč truje ljude i narode i zavađa sva pokolenja. Iz dobre misli čovek se suprotstavlja zloj misli, iz dobre reči zloj reči, iz dobre odluke lošoj odluci, iz dobrog dela lošem delu…

Komentar 3:  U Indiji postoji priča da je Bog prvo poslao na svet svoga sina Batinu. Postoji batina u mislima, batina u rečima, i batina bukvalno… Preko ove tri batine Bog upravlja svetom. Ako čovek ili narod ne prihvata one prve duhovne opomene u mislima, pa čak ne sluša ni one druge u rečima, na čoveka ili narod dolaze svakojake nevolje i pošasti: rat, bolesti, glad, nemaštine… na kraju i ona bukvalna batina.

Komentar 4. Po Hajdegeru, da je borba između nekih filozofskih ideja izvedena do kraja, mnogi ratovi bi bili izbegnuti.

 

Stara i nova filozofija

 

Zanimljivo je da se baš u Atini,  koja je svoje ime i glavni hram posvetilai božanstvu mudrosti, gde se mudrost shvata  na religiozmom nivou–  pojavljuju najveći filozofi!

Kod Platona, filozofija  iznad svih nauka, kao ideja dobra iznad svih ideja.

Za Aristotela najviša nauka o istini,  misao o najvišem dobru. 

Međutim, iako je mudrost potrebna i najjačem i najslabijem i najobrazovanijem naučniku i neobrazovanom čoveku,  filozofija je postala danas sluga nauke i tehničke inteligencije.

Ona je postala sluga nauke na kraju, što je  neka jako bitna područja života, u kojima se najpre ispoljava mudrost čoveka i čovečanstva – zapostavila na početku!

 Jaz između onog što je ona istraživala i tih područja se toliko povećavao na njenu štetu, da su to na kraju postali potpuno odvojeni svetovi...

 Kao kao što srce, glava... svaki organ služe celom telu, tako i prava mudrost svakom području života...

Grčki filozofi su besprekorno utemeljila neka filozofska područja, a neka druga i te kako bitna za naš život, nisu.

A ono što nisu oni utemeljili, nije ni svi kasniji evropski filozofi, nego (sa retkim izuzecima) samo razrađuju njihove ideje.

Zato jedna kritička istorija filozofije ne vodi dijalog samo sa nemačkom filozofijom na njenom kraju, nego i sa grčkom filozofijom na njenom početku.

Prema tome, nova filozofska načela ne samo potrebna nego i nužna...

 Osim toga, slobodni duh ne dolazi samo iz grčko-rimske kulture, nego i judeo-hrišćanske i kulture ostalih naroda sa svih strana sveta.

 Od pet suštinskih filozofskih područja: metafizike vlastitosti, metafizike jezika, metafizike mirisa i ukusa, daha, metafizike dodira, polnosti, roda, i mikromakroksomologije, grčki filozofi su direktno utemeljili samo mikromakrokosmologiju i posredno metafiziku čiste volje i metafiziku jezika.

 

 Čista volja i jedna slobodna vlastitost

 

Odnos etike i politike je kao odnos duše i tela.

 U arhitektonici države statika u temelju je etika, zakoni stubovi svih institucija, a dinamika praktična sposobnost politike.

Svrha politike nije samo da praktičnom sposobnošću razvije dinamiku nauke, obrazovanja, privrede... nego da zakonima koje donosi i sprovodi usavrši socijalne odnose, ili ojača statiku države, etiku.

Samo pravedni ljudi u mikrosvetu mogu utemeljiti pravnu državu u makrosvetu.

Čista volja i jedna slobodna vlastitost ne utemeljuje kroz praktičnu filozofiju samo našu etiku i politiku nego i svu teorijsku filozofiju.

Najstarije čisto je  čista volja u jedinstvu čiste misli, reči, odluke i dela...u jednoj slobodnoj vlastitosti.

Čista volja  sve različite misli, reči, osećaje, odluke, dela... u čoveku  sastavlja u jednu slobodnu ličnost, a pravedna država kroz najviše jedinstvo onog što misli, govori, odlučuje, i čini, svu nauku, privredu, kulturu, religiju, pravo, vojsku, bezbednost, politiku... u jedan slobodan narod.-

Heraklit kaže: „Šta vrede ljudima oči i uši (kao načelo empirizma, ili čiste čulnosti, razuma, uma, kao načelo transcendentalizma) ako su im varvarske duše“.

 

Komentar: Ko je bližnji moj?

 

Ako čovek "ne voli bližnje" s kojima živi  ("koje vidi"), kako može voleti državu ("Boga koga ne vidi")?

Samo ako postoje moralni odnosi između konkretnih ljudi u mikrosvetu, postojaće i oni makrosocijalni u državi (makrosvetu). 

Prva zapovest ka Bogu je više uspravna strana krsta; druga više horizontalna. Obe zajedno  su duhovna orijentacija za srce, dušu, uputstvo za svako vreme, mesto.

 Iako je prva zapovest više načelo desnice a druga levice, Bog je svakako, nadpolitična, apolitična desnica koja ne sudi, „nego daje svetlost kišu dobrima i zlima“.  

 

Etika i politika

 

Ni u demokratiji ne vlada ceo narod, nego samo jedan deo njegovih izabranih predstavnika. Samo kada vlada  bolji i sposobniji deo naroda, vlada narod,  a kada vlada gori deo naroda, on prvo porobljava bolji deo naroda a zatim i ceo narod.

Kada u čoveku ili državi bolje vlada gorim, to čini boljim čoveka i državu, jača slobodu čoveka i slobodu države.

A kada vlada gori deo, to ne samo da vodi u tiraniju, oligarhiju, anarhiju, smanjuje slobodu čoveka i slobodu države i pravi gore ljude i goru državu, nego vodi u porobljavanja tog naroda, države od strane drugih naroda, država.

Platonovu ideju filozofa–vladara treba razumeti da mudrost treba da vodi čoveka i državu. 

Jedino ko u potpunosti vlada sobom, može vladati državom.

Ko se vodi sebičnim interesima i željom za bogatstvom, ne može  vladati ni sobom, ni državom.

Kada neumerene želje vladaju našim čulima, razumom, umom, onda ono najmanje vredno poseduje ono mnogo vrednije i stvari vladaju ljudima.

Čula dopiru do pojedinačnih opažaja, razum do opštih pojmova, a tek um sve  različito, suprotno sastavlja u najviše jedinstvo.

Samo ko iznad pojedinačnih opažaja ili opštih pojmova sagledava celovitu ideju, može suprotne interese različitih pojedinaca, društvenih grupa sastaviti u zajednički interes cele države.

Mudraci–vladari teže umom večnim idejama, a ne samo ličnom interesu i zemaljskom bogatstvu.

Kada vlada um, najvredniji deo deo duše poseduje stvari i sam narod vlada državom svojim najmudrijim delom.

Mnogo je bolje da onaj ko sve razlike, suprotnosti svakog dela države sastavlja u najvišem jedinstvu vlada nad svakim opštim, posebnim ili pojedinačnim delom, nego da onaj, ko sa pojedinačnim opažajima ili opštim pojmovima ostaje stalno u sudaru sa drugim suprotnim opažajima, pojmovima, odlukama, "vlada" nad najvišom celinom…

Pravda iz duhovnog središta osvećuje sve strane,  kao što osa zemlje razdvaja dan i noć.

 

Na prvi pogled izgleda da je dobro da se što više interesnih grupa politički organizuje i bori za svoja prava.

Međutim, činjenice su upravo suprotne. Ne samo da se u mnoštvu nedefinisanih političkih partija bez jasnih socijalnih, ekonomskih, etičkih koordinata ne vidi čije interese zastupaju te partije, već se suštinski smisao politike više ostvaruje tamo gde ima manje partija.

Kao što se sve suprotnosti u živom–neživom svetu saglašavaju u nekom jedinstvu, tako će socijalno, ekonomski, etički jasno definisane partije, iz čijih se političkih principa nesumnjivo vidi koga one predstavljaju, bez obzira na svoje suprotnosti, voditi ka skladu i ravnoteži u državi, dok će partije nedefinisanog svega i svačega  zavaditi i oči u glavi.

 

Filozofija i nauka

 

Iako ne postoji apsolutna istina za naučno „vjeruju“, nikakav „naučni“ u-stav za naučno usmerenje čoveka, čovečanstva, prirodna nauka svoje opšte i nužne univerzalne, takoreći "univerzumske" istine širi i u sve društvene nauke.

Ideal prirodne nauke je da zameni Boga u prirodi, a tehnologije, dušu u telu i kao veštačka inteligencija konačno postane "ličnost" koja opštim i nužnim prirodnim zakonima vlada svetom i ljudima.

Međutim, sva „tehnologija“ tela (čula, razuma, uma) traži jedinstvo u volji, a volja u vlastitosti.

Opažaj podrazumeva starije čulo, pojam stariju svest, želja stariju volju, a ličnost najstariju vlastitost.

Čulo je starije od opažaja, svest od pojma, volja od želje,  duša od tela, duh od ideje...

I mada naučna sinteza opažaja u pojmu, pojmova u sudu, sudova u zaključku već podrazumeva čistu volju i jednu slobodnu vlastitost, prirodna nauka unapred slobodno živo svodi na opšte i nužno neživo.

Tačno je, zapravo, da se u osnovi najobjektivnije prirodne nauke, pa čak i matematike ne stoji samo saznajno-logičko Ja mislim, nego čak i odgovorno Ja naučnika ili stručnog naučnog veća za sintetičko jedinstvo predstava u pojmu, pojmova u sudu, sudova u zaključku, ili svih eksperimentalnih rezultata u najširoj teoriji saznajno-teorijskog uma, sa svake strane, kraja pretpostavlja nadsaznajnu čistu volju i jednu nadsuštastvenu vlastitost, praktično-moralnog uma!

Čist obraz je zaklon najdubljeg srca i odbrana vlastitog lica...

Međutim, u današnjoj instituciji obrazovanja taj praktično-moralni ideal najvišeg jedinstva čiste misli, reči, odluke i dela u jednoj slobodnoj ličnosti sve je manje prisutan u ime sve veće težnja za vladavinom nauke, tehnologije.

Ako empirizam (ili evolucionizam) sa opštim i nužnim zakonima prirodne nauke unapred isključuju duhovnu osnovu ličnosti ili slobode, kako tu konkretnu ličnost (sa imenom i prezimenom) uključuju za celokupnu sferu praktičnog života: za privatnu svojinu, porodično i nasledno pravo, zavet braka, donošenje zakona; svaki pravni ugovor, dogovor, slobodno odlučivanje, delovanje... i uopšte ima pravo da sa stanovišta svog „liberalizma“ "individualizma" govori: "vi" birate, "vi" odlučujete!?

Opšti i nužni zakoni nauke moraju uključiti stvaranje, a Ustav i svi zakoni države za sve ustanove, stariju slobodu (ličnosti) za svoje ustanovljenje.

Komentar: Samo je dovoljno zamisliti da nema čoveka (živog sveta) da ne samo bilo koje nešto u odnosu na neko drugo nešto, nego i čak bilo koje neko i sve u odnosu na ništa, izgube utemeljenje! Kakvo bi tada imalo smisla da li je 100 0000 000 stepeni temperatura u središtu neke zvezde ili  apsolutna nula, neka planeta bez života ili prazan prostor…

Analitička nauka, zapravo, počiva na "fisiji", razbijanju duhovnog jezgra i samo "lančana reakcija", "duhovna fuzija" najjačih ličnosti i ideja duhovno razdvajanje između ljudi i naroda preokreće na sastavljanje, spajanje.

Iako je načelo "svi za jednog jedan za sve" prisutno čak i u neživom, a kamoli slobodno živom, empirizam, evolucionizam sa principima širenja i održanja najjače jedinke, vrste prekida svaki dijalog sa filozofijom, teologijom... i sprovodi tako najveći totalitarizam u istoriji.

 

Filozofija i politika

 

Sloboda duha, nasuprot bilo kakvog apsolutizma, totalitarizma nauke ili politike uključuje sve moguće razlike, suprotnosti.

Kao što čovek nema pravo da nasrne na svoj život, nego ga brani po osnovi prirodnog prava, tako još više nema pravo da se odrekne duhovne slobode, kao suštine svoje duše, preda je drugom čoveku, grupi, partiji – i ostane (suštinski) čovek!

Mnogi se odriču političke slobode, svoga prava glasa ili političkog delovanja, ali se duhovne slobode, kao suštinske osnove ličnosti, ne odriču ni u snu.

Tačnije, ono prvo pravo postoji za ovo drugo.

Filozofski principi u staroj Grčkoj samo kroz dve početne filozofije (Parmenida i Heraklita) se više razlikuju nego sva politička shvatanja u istoriji!

Veće su razlike bile tada između dve susedne grčke državice (npr Sparte i Atine) nego sada između država sa dva kraja sveta.

Iako razlika između istoka i zapada svakako postoji, istok i zapad kao i sever i jug prvo treba pojmiti u samom čoveku.

Kad te nešto svetlo ogreje u srcu, duši, to je istok, kad ti "padne mrak na oči" to je zapad…

A i jedno i drugo je moguće na svakoj strani sveta… 

Pravednik osvećuje sve strane, kao što osa zemlje razdvaja dan i noć.

Mi ne pripadamo nijednoj strani, jer u središnjem položaju uključujemo sve strane

Nismo takvi što se tu nalazimo, pa da po načelima geopolitike, iz tog središnjeg položaja objašnjavamo svoju neopredeljenu politiku, nego smo u središtu svih polariteta jer smo takvi, što smo pre svake podeljene politike iz starijeg duhovnog roda utemeljeni iz nepodeljene etike! 

I zato bi iz takve praktične filozofije trebalo da utemeljimo svoju ekonomiju, kulturu,  politiku...

Bez obzira što je vrlo teško iskoristiti to ukrštanje svih strana, samo ako budemo toliko mudri da u tom središtu najvećih polariteta indukujemo nove ideje za okolinu i čitav svet, zadobićemo svoju suštinsku ulogu među drugim narodima.

 

Geopolitika i filozofija

 

Današnja geopolitika iz geostrategijskog položaja države tumači njenu istoriju, privredu, kulturu, politiku...

Ona tako sledi empirističku filozofiju, koja složene ideje svodi na jednostavne opažaje, apstraktnu volju na konkretne želje, dobro na interes, etiku na politiku, dušu na telo...

Međutim, kao što svi (različiti) nagoni pretpostavljaju starije jedinstvo tela, sve (različiti) opažaji starije jedinstvo čula, sva (različita) čula jedinstvo razuma, svesti, svi (različiti), pojmovi jedinstvo uma, sve  (različite) ideje jedinsto duha, tako sve (različite) želje pretpostavljaju starije jedinstvo volje i sve (različite) odluke najstarije jedinstvo jedne iste vlastitosti..

I kao što se čulo ne može izvesti iz opažaje, razum iz pojma, volja iz želje, ličnost iz spoljašnjeg izgleda i duša iz tela, tako ne može ni iz mesta prebivanja ili geostrategijskog položaja slobodan duh čoveka ili naroda.

Sasvim suprotno, samo iz slobodnog duha čovek i narod prnalaze svoje mesto među drugim ljudima i drugim narodima.

 Zbog nedostatka mudrosti nikad nije zagovarano jedinstvo pravoslavnih zemalja nego samo slovenskih, iako znamo kakvi su sve sukobi postojali u okviru slovenskih naroda; da svaki jak savez traži, svakako,  neku osnovu duhovnog jedinstva …

Turci su jedva dobijali jednu po jednu pravoslavnu zemlju, a nikako ne bi mogli nekoliko njih odjednom, a kamoli sve zajedno.

Ako ste svojim geografskim položajem u središtu ne možete biti  jednosmerni i slediti samo jedan polaritet, nego kao rotor u obrtnom elektromagnetnom polju koristiti oba polariteta. 

Da bi smo u tom središnjem položaju između  najvećih suprotnosti indukovali nove filozofske, ekonomske, političke, umetničke ideje, potrebna nam je izuzetna mudrost.

Samo se nepodeljene metafizike čiste volje, metafizike najstarijeg roda iz metafizike mirisa i ukusa i starijeg duhovnog jezika iz praktične filozofije može utemeljiti odgovarajuća ekonomija, kultura, politika.