Tomislav Novaković filozof

Sreda | 17. Jul 2024.

Tomislav Novakovic

Blagodarje: Kvadratura kruga u krstu

Autor: Tomislav Novaković

Okret duži daje kružnicu sa svim tačkama podjednako udaljenim od centra, a ljubav ka Bogu i bližnjem, carstvo Božije unutra u nama, podjednako udaljeno od svakog srca ljudskog. I kao što su u kružnici sve tačke podjednako udaljene od centra, tako su od središta Božije ljubavi, istine u krstu podjednako udaljeni svi ljudi.

Blagodarje: Kvadratura kruga u krstu

  

1. NAJSTARIJA POSTAVKA PROBLEMA ODNOSA PRAVOG I KRIVOG, DUŽI I KRUŽNICE, KVADRATA I KRUGA[1]

 

Problem “kvadrature kruga” zahteva da se površina kruga tačno izračuna iz njegovog poluprečnika. Međutim ta tačna srazmera  se ne može dobiti,  pa se koristi dodatni broj π, koji se ne može izraziti konačnim brojem, već uvek ima neki ostatak... Ali sa „praktične“  strane, okretom prave duži lako se dostiže kvalitativno jedinstvo pravog i krivog u kružnici.

Ta „praktična kvadratura“ za svako pravo i svako krivo,  prisutna je u volanu, točku kroz  slobodno kretanje kola i u svakoj mehaničkoj mašini za sve radne operacije.

Zapravo, ta težnja za tačnim kvantitativnim odnosom kvadrata i kruga, od početka je pristrasna. Potpuno pravilno krivo (kružnica) se meri pravim, a zapravo se svi pravilni geometrijski oblici: jednake duži, prava, prav ugao,  jednakostranični ili pravougli  trougao, kvadrat...svi pravilni mnogouglovi izvode, po tačno određenim uglovima  iz kružnice, a sva pravilna geometrijska tela iz lopte.

 

2. KVALITATIVNA GEOMETRIJA I ARITMETIKA

 

Pored toga, kvantitativna srazmera između prečnika i kružnice unapred “favorizuje” geometrijsku pravost, iako istinito (tačno) u geometrijskim sudovima znanja pretpostavlja iz voljno-logičke kružnosti jedne sa svih strana iste istine stariju ispravnost ispravnog pojma, ideje, koja uopšte ne mora da bude geometrijski prava.

Svaka ispravnost, pravost, tačnost geometrije i aritmetike (uopšte svake nauke)  podrazumeva tu voljno-logičku ispravnost  i voljno-logičku kružnost, kretanja, okretanje žive tačke iz srca, središta stvari, koja drži, sadrži sve slične i različite elemente sistema.

I upravo takva praktična kvadratura iz jake početne klice, semenke ka svakom budućem plodu vodi ne samo sve naše slične i različite: želje, osećaje, reči, odluke, dela nego i sve pojmove, sudove, zaključke našeg mišljenja.

U svakom (fizičkom, mehaničkom, hemijskom, biološkom ili duševnom, duhovnom) živom i neživom, stvorenom i nestvorenom sistemu to je glavna osa, najjači oslonac, temelj u srcu, sredi stvari vodi ka celini sve delove.  

U čoveku, to je  pre geometrijske duži ili kružnice, okreće, glavni princip čiste volje koji preokreće sve njegove slobodne: misli,  reči, odluke, dela na putu do jedne sa svih strana iste svedimenzionalne istine.

„Božiji su putevi svi pravi“ –po nadumnoj ispravnosti, pravosti  duha Božijeg — a koji uopšte ne moraju biti geometrijski pravi.

Voljno-logička kružnost iz dubokog središta ili završne svrhe vrha, duhovna matematika, kvalitativna geometrija i aritmetika (račun duše) za svako dalje širenje do voljno-logičke: duži, prave, ravni, prostora u rastu od najmanje klice do najviše ploda za sve što je postojalo, postoji ili će tek da postoji.

Voljno-logička kvadratura jakog pravila, temeljnog stava, glavne ideje koja  sjedinjuje sve naše: misli, osećaje, reči, odluke, dela. Početni–završni okret, preokret čiste volje koja iz srca, središta stvari shvata, obuhvata sve: događaje, doživljaje, sastavlja sve uglove, strane, svaki početak i svaki kraj.

 

 3. VOLjNO–LOGIČKA KVADRATURA KRUGA U ČISTOJ VOLjI I JEDNOJ SLOBODNOJ VLASTITOSTI

 

I kao što kružnica, krug tek nastaje okretom prave duži, tako svi različiti ili suprotni pojmovi, sudovi razuma, ili završni zaključci uma tek iz najstarije volje u najvišem jedinstvu čiste: misli, reči, odluke i dela sastavljaju u slobodnoj vlastitosti sve krajeve, sve strane.

Čista volja iz živog središta  duše, ili najviša svrha vrha, sređuje, uređuje sve haotično, nepovezano, drži kao iz “ničega” sve; kao svedimenzionalna, naddimenzionalna kvadratura kruga...

Točak od dole ka gore, od unazad ka napred, od levog ka desnom, od van ka unutra pravog sme, ne sme, usmerenja, smera, pravca istine, pravde.

                                    

4. ISUS HRISTOS  U KVADRATU KRUGA U POTPUNOJ LjUBAVI KA BOGU I LjUBAVI BLIŽNjEM  ZA OKRET OD LAŽI KA ISTINI, OD ZLA KA DOBRU, OD GREŠNOG KA BEZGREŠNOM, U SREDIŠTU KRSTA PODJEDNAKO  UDALjEN OD SVAKOG SRCA LjUDSKOG.

 

Okret prave duži (poluprečnika) sastavlja pravu i krivu liniju u potpuno pravilnu zatvorenu krivu liniju, kružnicu, a nebeski ispravna, prava: misao–osećaj–reč–delo okretom krsta sve krive lukave, misli, osećaje, krivice, krivce roda ljudskog okreće na

ispravno, pravo. To je u savršenoj ljubavi čiste duše kvadratura kruga u temelju žive građevine večne gde se jedan ispravan, prav postavlja kao da je kriv za sve, da obuhvati najmanje i najveće, ojača sve palo, slabo, ispravi sve pogrešno, krivo, uputi na bezgrešno, pravo...

Isus Hristos, sin Božiji i sin čovečiji, savršen u: misli, reči, odluci, delu, najviši unapred od roda nebeskog i jedini bezgrešan u rodu ljudskom, “okreće se za 180 stepeni", i postavlja u krstu kao da je najgrešniji, najniži od svih i prima krivicu za

sve, da iz bezmerja  ljubavi, čiste, sa svih strana iste istine u krstu ispravi sve grešno, krivo, sve naše krive: misli, osećaje, reči, dela, roda ljudskog okrene na ispravno, pravo...

Svaka je reč Hristova krst i kvadratura kruga za okret od Drveta znanja dobra od zla ka Drvetu života, koja nadjačava istinom laž, dobrotom zlo, ljubavlju mržnju, vodi dušu u „carstvo Božije unutra u nama“.

„Ljubiti neprijatelje svoje.“ Blagosiljaj one koji te kunu.“ „Ko tebe kamenom  ti njega hlebom“. „Koji hoće da bude od svih najviši i prvi neka bude najniži i zadnji, i svima da služi.

"Ako zrno pšenično, padnuvši na zemlju, ne umre jedno ostane, ako umre bogat rod rodi“... „Ako se ne povratite i budete kao deca... ko se ponovo ne rodi vodom i duhom neć ući u carstvo Božije." „Ja sam došao da vide koji  ne vide koji vide da postanu slepi.” 

Visoka krošnja, kruna raste iz dubokog korena,  jaka kuća zida iz dubokog temelja do najvišeg krova... 

Nebeski bezgrešno, pravo najuzvišenije, najviše postavlja se u dobrovoljnoj žrtvi u krstu najponiznije, najniže, da kroz najdublji koren raste do nebeske krošnje, najuzvišenijeg ploda... Kroz najčvrši temelj večne ljubavi uzdiže do najviše krune istine, nebeskog krova.

Samo taj okret  od grešnog ka bezgrešnom, od vremena ka večnosti za svaki život i vasceli svet skida teret: laži, zla, greh celog roda ljudskog, može ono najgrešnijeje,  najniže uspraviti, uzneti do najuzvišenijeg, najvišeg.

Zla misao, reč, oko je osnova krivice i ako je to svesni stav, uverenje celog čoveka, to povlači neoprostivost.

Ta poslušnost lažnom duhu od ploda Drveta znanja dobra od zla prvobitna je i svesna i samo je rod sa Drveta života, Hristove reči i dela, može nadjačati.

Da bi čovek bio sposoban da nadjača svako grešno stanje i sve ono vidljivo, spoljašnje shvati, obuhvati iz nevidljivog unutrašnjeg, on mora prvo najstarijom kvadraturom kruga nadjačati lažnog, zlog duha, koji je izazivač svakog drugog lažnog, zlog stanja.

Da odrekne u srcu poslušnost i snagom svete reči prepozna u sebi otrov laži, zla i svaku izdaju, hulu, lukavstvo u sebi odbaci zauvek.

Prema Bogu se ne može biti duž, ni prava (ni dug ni prav) nego samo kriva (kriv, dužan i “kratak“) i zato se  samo poslušnošću reči Božijoj ispravlja, biva prav, sastavlja u kvadraturi kruga u krstu u kružnicu, krug ljubavi jednak sa svima.

Neko može biti spolja prav kao “okrečen grob”, kao čaša samo “spolja čista” a unutra, vođen zlom mišlju, zlim okom potpuno lažan i kriv, “pun grabeži i zlobe.”

Tek kada to naše srce, naizgled pravo, okrene za 180 stepeni i razotkrije u sebi laž i lukavstvo, shvati da je pogrešno, krivo, i snagom bezgrešnog, pravog Duha istine iz središta krsta sastavi u ljubavi ka Bogu i ljubavi ka bližnjem u pravilnu krivu liniju

podjednako udaljenu od svakog srca, srediće, urediće haotično sve.

Jedna kap otrova je dovoljna da zatruje čašu, jedan trun da zatvori oko. Iako nadmeno ja nadleće sve u visini kao orao, otrovne misli ga i dalje ujedaju za srce tren. 

Kada se razotkrije lažna ispravnost i prizna u sebi greh, krivica tim preokretom u krstu se raste iz najniže klice vere do najuzvišenijeg ploda, uzdiže od najčvršeg temelja do najvišeg krova. Tim ”prizemljenjem” nadmenog ja nadjačava se  skriveni otrov

laži, zla u srcu i ljubavlju ka Bogu i bližnjem prividna visina preobražava  u naddimenzionalnu brzinu duha, anđelska krila  istine. Hvata skriveno lukavstvo, drži kao zmija u ruci, ili brzo gazi, gnječi, odseca od sebe za tren, da ga potajno ne “ ujeda za petu“.

Ako te neko udari po desnom obrazu – ti ne vrati kao da si ti prav i ti njemu, nego se preokreni za 180 stepeni, i seti se da ne bi mogao ni umreti da nisi kriv, i da u srcu svome ne slušaš zlo i laž, pa primi krivicu na sebe u krstu i sastavi sa drugom, drugim u

pravilnu krivu liniju, i rečima istine iz večnog života u ljubavi dušu očisti, iskupi,  ispravi sve svoje “krive”: misli, reči, osećaje, odluke, dela.

Samo nadumni Duh istine gore nadjačava, razotkriva ono najskrivenije, najniže dole, što vuče padu kroz idole.

Tek sa nebeskim gore ima smisla ono zemaljsko dole, sa desnim ono levo, sa onim večnim unapred  sve u vremenu, prostoru unazad, iz najdubljeg unutra sve površno van...

Ta najviša istina, dobrota ne popušta laži, zlu, već jačim: gore, unapred, desnim, unutra, zauvek pobeđuje, nadjačava sve: dole, unazad, levo, van.

Zalubiti, zaobliti, iz bezgrešne misli, osećaja srca sve zle, misli, oči, zatupiti mač, strele nečastivog.. .

Preokrenuti iz srca, srede, središta od sumnje ka veri, od grešnog ka bezgrešnog, od zla ka dobru : hvatati, shvatati, obuhvatati ...

Ta voljno-logičko kvadratura u krstu nije negacijom negacije prosto jedinstvo suprotnosti ka nekom novom razvojnom članku, niti člankoviti skok kvantiteta u kvalitet ka višem stepenu jedinstva koji će u sledećem sukobu dovesti do njihovog potpunog

prevazilaženja u nekom završnom stanju, već taj preokret  zauvek nadjačava, pobeđuje svoju suprotnost.

Ono najviše, najjače u biti bitke srca jagnje–lav prima mirno kao najniže, naslabije u krstu ono najgore zlo u biti, ubiti da pobednički preokretom divljeg u pitomo očisti, ispravi sve grešne: misli, reči, osećaje, odluke, dela vascelog sveta.

 

[1] Ovo je delimično korigovana, završna glava desete celine: O Voljno-logičkoj kružnosti iz knjige: Tomislav Novaković, Čista volja i Atomika Kantove kritike čistog uma/Načela praktične logike, DESIRE, Beograd, 2010, od 931-993. str. Za više pogledati sajt: www. filozof.rs  

 

O Novaković Tomislavu

Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju  na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.

više o autoru

Filozofija dana

Prirodna nauka koristi logiku kada opštim i nužnim zakonima objašnjava red, poredak sveta, a bilo kakav kosmički um, logos, za celovito jedinstvo materije–energije, po definiciji „objektivne“ nauke, isključuje već na početku!

Bez obzira što ne prihvata nikakav prauzrok izvan same prirode, da bi nauka uopšte bila nauka, ona neki neki jedinstveni logos mikro-makro sveta mora predočiti.

Ne radi se samo o tome da se našem objašnjavanju sveta ima pravo prigovoriti da je "antropocentrično", nego da li se bez neke (bilo kakve) jedinstvene logike za svu materiju–energiju–prostor–vreme–brzinu, sve oblike makro, mikro sveta, uopšte nešto suštinski  objašnjava!

Ako čovek (bilo koji živi stvor) ima (neku) „glavu“, zašto je ne bi imala i sva mikro-makrokosmička priroda u svakom svom delu, kao stvarajuće znanje po kome svaka stvar ili biće jeste to što jeste.

 

 Tomislav Novaković

Видео дана