Томислав Новаковић филозоф

Четвртак | 16. Мај 2024.

Tomislav Novakovic

Избор

Зенонове апорије

Зенонове апорије

Избор
Објављено: 02. Април 2015.

Почетном апоретичношћу пута и времена Зенон релативизује кретање и брзину, а са сведимензионалном, завршном узрока и последице или супстанције и акциденса, свако нешто или све (постојање, дешавање, догађање) своди на ништа. Тиме доказује Парменидову тврдњу: да мноштво истина потире истину, мноштво (настајућихнестајућих) бића једино (једно) бивствовање. А, заправо, све његове апорије претпостављају бесконачни број, који је contradictio in adiecto: округли квадрат, четвртасти точак, дрвено гвожђе, што је, као првостепена апоретичност, узрок свих  апоретичности!

 

детаљније

Homo homini lupus est и  homo homini homo est

Homo homini lupus est и homo homini homo est

Избор
Објављено: 05. Фебруар 2015.

Ако важи homo homini lupus est, онда је природни закон за одржањем јединке, врсте, првостепен. Ако важи homo homini homo est, онда слободна воља душе у првостепеном чину добра стоји испред закона природе, нужности одржања, а активна праведност  утемељује као одбрана од зла када је нарушено првостепено добро. У оба случаја морални закон  није првостепена суштина човекова него нешто изведено.

детаљније

Етика и политика предавање на Коларцу

Етика и политика предавање на Коларцу

Избор
Објављено: 21. Новембар 2014.

Ми нисмо такви што се ту налазимо, па да из тог средишњег положаја, по начелима геополитике објашњавамо своју неопредељену политику, него смо ту, у средишту,  што смо такви, што смо пре сваке подељене политике, утемељени из неподељене етике!

 


детаљније

Зашто је нешто а не ништа?

Зашто је нешто а не ништа?

Избор
Објављено: 17. Новембар 2014.

Када не би имало човека (свесног живота), каквог би имало смисла да ли је нешто милионска температура звезде, хладна планета, или скоро апсолутна нула празног простора, да јесте а не није, да се било које нешто разликује од  другог нечег или све од ничег

детаљније

О Новаковић Томиславу

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију  на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.

више о аутору

Филозофија дана

Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!

Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.

Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински  објашњава!

Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.

 

 Томислав Новаковић

Видео дана