Метафизика српског језика
Метафизика језика
Објављено: 08. Новембар 2014.
Иако су слова А и Е први самогласници, у српском језику ни једна реч не почиње са тим словима, већ у најбитнијим речима: Ја, Јесам, Јести, Јесте, Језик, Језгро, Јако, Јасно, Јавно, Јаје, Једе, Је.е, Једнако, Једно, Један...увек стоји Ј испред А и Е.
[...]
Kвадратурa круга у чистој вољи и једној слободној властитости
Наука и религија
Објављено: 09. Новембар 2014.
Ко што окрет праве дужи исправља криво у правилно криво, тако чиста воља све криве мисли, речи, одлуке, дела у исправно, право...
[...]
Зенонове апорије
Филозофија и наука
Објављено: 02. Април 2015.
Почетном апоретичношћу пута и времена Зенон релативизује кретање и брзину, а са сведимензионалном, завршном узрока и последице или супстанције и акциденса, свако нешто или све (постојање, дешавање, догађање) своди на ништа. Тиме доказује Парменидову тврдњу: да мноштво истина потире истину, мноштво (настајућих–нестајућих) бића једино (једно) бивствовање. А, заправо, све његове апорије претпостављају бесконачни број, који је contradictio in adiecto: округли квадрат, четвртасти точак, дрвено гвожђе, што је, као првостепена апоретичност, узрок свих апоретичности!
[...]
Благодарје:Није знање светлост него је светлост знање
Наука и религија
Објављено: 12. Новембар 2020.
О Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић