Izbor
Zenonove aporije
Izbor
Objavljeno: 02. April 2015.Početnom aporetičnošću puta i vremena Zenon relativizuje kretanje i brzinu, a sa svedimenzionalnom, završnom uzroka i posledice ili supstancije i akcidensa, svako nešto ili sve (postojanje, dešavanje, događanje) svodi na ništa. Time dokazuje Parmenidovu tvrdnju: da mnoštvo istina potire istinu, mnoštvo (nastajućih–nestajućih) bića jedino (jedno) bivstvovanje. A, zapravo, sve njegove aporije pretpostavljaju beskonačni broj, koji je contradictio in adiecto: okrugli kvadrat, četvrtasti točak, drveno gvožđe, što je, kao prvostepena aporetičnost, uzrok svih aporetičnosti!
detaljnije
Homo homini lupus est i homo homini homo est
Izbor
Objavljeno: 05. Februar 2015.Ako važi homo homini lupus est, onda je prirodni zakon za održanjem jedinke, vrste, prvostepen. Ako važi homo homini homo est, onda slobodna volja duše u prvostepenom činu dobra stoji ispred zakona prirode, nužnosti održanja, a aktivna pravednost utemeljuje kao odbrana od zla kada je narušeno prvostepeno dobro. U oba slučaja moralni zakon nije prvostepena suština čovekova nego nešto izvedeno.
detaljnije
Etika i politika predavanje na Kolarcu
Izbor
Objavljeno: 21. Novembar 2014.Mi nismo takvi što se tu nalazimo, pa da iz tog središnjeg položaja, po načelima geopolitike objašnjavamo svoju neopredeljenu politiku, nego smo tu, u središtu, što smo takvi, što smo pre svake podeljene politike, utemeljeni iz nepodeljene etike!
Zašto je nešto a ne ništa?
Izbor
Objavljeno: 17. Novembar 2014.Kada ne bi imalo čoveka (svesnog života), kakvog bi imalo smisla da li je nešto milionska temperatura zvezde, hladna planeta, ili skoro apsolutna nula praznog prostora, da jeste a ne nije, da se bilo koje nešto razlikuje od drugog nečeg ili sve od ničeg
detaljnijeO Novaković Tomislavu
Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.
Filozofija dana
Prirodna nauka koristi logiku kada opštim i nužnim zakonima objašnjava red, poredak sveta, a bilo kakav kosmički um, logos, za celovito jedinstvo materije–energije, po definiciji „objektivne“ nauke, isključuje već na početku!
Bez obzira što ne prihvata nikakav prauzrok izvan same prirode, da bi nauka uopšte bila nauka, ona neki neki jedinstveni logos mikro-makro sveta mora predočiti.
Ne radi se samo o tome da se našem objašnjavanju sveta ima pravo prigovoriti da je "antropocentrično", nego da li se bez neke (bilo kakve) jedinstvene logike za svu materiju–energiju–prostor–vreme–brzinu, sve oblike makro, mikro sveta, uopšte nešto suštinski objašnjava!
Ako čovek (bilo koji živi stvor) ima (neku) „glavu“, zašto je ne bi imala i sva mikro-makrokosmička priroda u svakom svom delu, kao stvarajuće znanje po kome svaka stvar ili biće jeste to što jeste.
Tomislav Novaković