Аналитичка метафизика
Бог и дијалектичка логика
Аналитичка метафизика
Објављено: 21. Новембар 2014.Хегел тврди да својом Науком логике из апсолутног појма о појму излаже вечну суштину Бога, а, заправо, са поставком света природе, историје као оспољеног духа ради сасвим супротно: из појавног бића, и његове даље суштине, суштином свих тих суштина на крају, изводи апсолутни појам као вечну суштину Бога! То јест, не дедукује чисте логичке форме појма (апсолутне идеје као вечне суштине Бога) сав садржај (створене) природе, историје, него из појавног садржаја природе, историје индукује чисту логичку форму појма (апсолутну идеју као као вечну суштину Бога)!
детаљније
Привид немачког идеализма
Аналитичка метафизика
Објављено: 19. Новембар 2014.Са првостепеним условима спољашњег искуства, Кант трансцендентално своди на емпиричко, спонтанитет мишљења на рецептивитет опажања...Шелинг, са субјективно–објективним тоталитетом дух на природу... а Хегел са фиктивним отуђењем духа у другобивствену природу апсолутну идеју, као вечну суштину Бога (пре све природе или историје), на суштину просторно-временске природе или историје...
детаљније
Зашто је нешто а не ништа?
Аналитичка метафизика
Објављено: 17. Новембар 2014.Када не би имало човека (свесног живота), каквог би имало смисла да ли је нешто милионска температура звезде, хладна планета, или скоро апсолутна нула празног простора, да јесте а не није, да се било које нешто разликује од другог нечег или све од ничег
детаљније
Чиста воља у Кантовој критици чистог ума/Начела практичне логике – предавање на Коларцу 31. маја 2011. Год.
Аналитичка метафизика
Објављено: 17. Новембар 2014.Није суштина чисте субјективности пре сваке објективности у појавном окрету теоријског ума, који у чистом "Ја мислим" сједињује празне форме: чула, разума, ума и слепе садржаје, утемељујући тако све наше сазнања у оквиру могућег искуства, већ у суштинском окрету чисте воље практично-моралног ума, која у слободној властитости не утемељује само наше слободно одлучивање, деловање практично-моралног ума него и чисто "Ја мислим " и сваку: логичност логике, сазнатљивост сазнања и општу и нужну истинитост истине теоријског ума!
детаљније
О Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић