Аналитичка метафизика
Аристотелово учење о Богу
Аналитичка метафизика
Објављено: 08. Април 2017.Свако једно и свако биће, за свој облик, сврху, кретања, пре једног по себи, или бића по себи, тражи савршени облик свих облика, сврху свих сврха, Божије мишљења о самом мишљењу, једно са савршеном духовним животом, вечним делом, које сваку могућу могућност покреће ка њеној стварности.
детаљније
Мета (етика, естетика, политика...) и аналитичка метафизика
Аналитичка метафизика
Објављено: 24. Март 2017.Под утицајем аналитичке основе природне науке (физике, хемије, биологије...) и све друштвене науке: филозофија, психологија, право, социологија из економских, политичких спољашњих узрока индуктивно објашњавају суштину човека и народа... а заправо а сваке стране, краја сва та објашњења већ претпостављају надопажајну и надсазнајну вољу и надсуштаствену личност и синтетички, дедуктивни целовити дух који се никако не могу објаснити из тих спољашњег узрока...
детаљније
Супстанција и предикати
Аналитичка метафизика
Објављено: 12. Март 2017.Супстанцијално постојање (које не може да не постоји), утемељује свако друго постојање (које може да не постоји); а никако обрнуто, као у Кантовом примеру са талирима, где се тражи да се супстанцијално постојање (које не може да не постоји), потврђује са појединачним опажајима, или посебним, општим појмовима, судовима изведених из њих (који могу да не постоје)!
О онтолошком доказу светог Анселма
Аналитичка метафизика
Објављено: 12. Март 2017.Свети Анселмо каже: из представе, појма, идеје најсавршенијег, најузвишеније бића (од кога се не може замислити, представити, појмити ништа узвишеније, савршеније) у нашем мишљењу, осећању, уму, души, духу – следи нужно да такво биће постоји...Међутим, у Светом писму, савршено не само да није суштина, него чак ни атрибут Бога, него само створених ствари, бића...
детаљнијеО Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић