Филозофија политике
Најправеднији политички систем
Филозофија политике
Објављено: 09. Новембар 2014.Као што човек влада собом само када бољи део влада горим, тако и држава влада собом само када бољи део влада горим. Само када влада бољи и способнији део народа, влада народ, а када влада гори и неспособнији, он прво поробљава бољи део народа, а затим и цео народ. Када бољи део, влада горим то чини бољим човека и државу, јача слободу човека и слободу државе, а када влада гори део, то не само да прави горе људе и гору државу, слаби слободу човека и слободу државе, производећи: тиранију, олигархију, анархију, него води у поробљавање тог народа, државе од стране других народа, државa...
детаљније
Филозофија духовне слободе
Филозофија политике
Објављено: 06. Новембар 2014.По Токвилу, ко пре било чега другог нема као основу људског достојанства слободу саму по себи, остаје у ропству. Ако жели само економску и политичку слободу, а не и духовну слободу, која тек утемељује сваку другу социјалну, правну, културну, религиозну, научну, уметничку слободу, може изгубити све те слободе. Зато право питање и јесте: да ли неко може имати економску и политичку слободу ако нема првостепену духовну слободу?
детаљније
Суверенитет код Хобса и Русоа
Филозофија политике
Објављено: 06. Новембар 2014.По Хобсу, један апсолутан владар мора остати у природном праву и закону јачег, да би се у том најјачемпојединцу по природном праву и закону јачег сви грађани саставили као јака држава... По Русоу, природнo и грађанско право морају се објединити; једини гарант суверенитета слободне државе је неотуђиви слобода сваког појединца [...]
детаљније
Либерализам и конзервативизам
Филозофија политике
Објављено: 06. Новембар 2014.Основни credo либерализма је да само слобода појединца утемељује слободу државе. Сваки слободан човек је истовремено владар и поданик који у непосредној скупштини одлучује и учествује у власти. Основни credo конзервативизма да само слобода државе омогућава слободу појединца. Друштво је као организам, чији су делови својим функцијама потчињени интересу целине.
детаљнијеО Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић