Филозофија и филозофија
О смислу и потреби за филозофијом у нашем времену.
Филозофија и филозофија
Објављено: 16. Новембар 2014.Филозофија је постала слуга науке на крају, што је најбитнија подручја живота, у којима се најпре испољава мудрост човека и народа – запоставила на почетку! Међутим, као као што срце, глава... служе целом телу, тако и права мудрост сваком подручју живота. Зато су нова филозофска начела не само потребна него и нужна...
Да ли види који зна или зна који види?
Филозофија и филозофија
Објављено: 16. Новембар 2014.Кант простор и време проглашава за априорна чула– опажаје спољашњег, унутрашњег, а прескаче старија питања: како се уопште види, чује... Зашто? Зато што се фиктивни спољашњи или унутрашњи опажај може изједначити са aприорном формом (простора или времена), док се форме стварних чула никако не могу свести на „априорне“ опажаје, јер је за опажаје тих стварних чула, свакако, нужан садржај.
детаљније
Математика за Платона и Канта
Филозофија и филозофија
Објављено: 11. Новембар 2014.За Платона је почетна општост и нужност геометрије: „Ко не зна геометрију нека не улази унутра“, била полазиште општег и нужног сазнања у нама и у космосу. А Кантово утемељење математике у трансценденталном јединству чистих појмова–опажаја је фиктивна ствар јер за општост и нужност разумских или чулних форми управо зна из општих и нужних судова математике!
детаљније
Декарт и Кант
Филозофија и филозофија
Објављено: 08. Новембар 2014.Иако Кант каже: „Наше унутрашње искуство, које је по Картезијусу несумљиво, је могуће само под претпоставком спољашњег искуства,“ када у најизвеснијем ставу тврди: „У синтетичком праосновном јединству аперцепције ја сам свестан себе не као појаве, нити као ствари по себи, већ сам свестан само тога да постојим. Ова представа јесте мишљење а не опажање“ он понавља исто што и Декарт...
детаљније
О Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић