Praktična filozofija
Karakter je naša sudbina
Praktična filozofija
Objavljeno: 28. Oktobar 2020.Kao što karakternim jedinstvom slobodne: misli, reči, odluke i dela čovek drži sudbinu u svojim rukama, tako i narod karakternim jedinstvom svoje izborne volje, koja slobodno postavlja i smenjuje najviše predstavnike svake posebne sfere: zakonodavne, sudske, izvršne i informativne vlasti, drži sudbinu u svojim rukama...
detaljnijeBlagodarje: Mudrost koja nam je potrebna
Praktična filozofija
Objavljeno: 19. Avgust 2020.Samo kad voli i govori istinu čovek izlazi iz granica svojih očiju, svoga razuma i vidi drugog čoveka, drugu ličnost. Istina je miris, večni duhovni sveštenik koji budi, uzbuđuje srce, dušu, telo, osvećuje za ukus ljubavi, a ljubav onaj večni car u čistom srcu iz carstva nebeskog, Bog sam...
detaljnijeHomo homini lupus est i homo homini homo est
Praktična filozofija
Objavljeno: 05. Februar 2015.Ako važi homo homini lupus est, onda je prirodni zakon za održanjem jedinke, vrste, prvostepen. Ako važi homo homini homo est, onda slobodna volja duše u prvostepenom činu dobra stoji ispred zakona prirode, nužnosti održanja, a aktivna pravednost utemeljuje kao odbrana od zla kada je narušeno prvostepeno dobro. U oba slučaja moralni zakon nije prvostepena suština čovekova nego nešto izvedeno.
detaljnijeNačela praktične logike
Praktična filozofija
Objavljeno: 21. Novembar 2014.Čista volja praktičnom logikom sastavlja neprotivurečne opažaje u pojmu, neprotivurečne pojmove u sudu, neprotivurečne sudove u zaključku. Jedinstvom misli sa osećajem, reči sa delom, kao glave sa telom, istine sa životom jedna ista vlastitost je najstarija sintetička osnova zakona identiteta, a sa jasnim da–ne, jeste–nije, hoću–neću spontanog mišljenja, suđenja, odlučivanja, delovanje, zakona isključenja trećeg.
O Novaković Tomislavu
Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.
Filozofija dana
Prirodna nauka koristi logiku kada opštim i nužnim zakonima objašnjava red, poredak sveta, a bilo kakav kosmički um, logos, za celovito jedinstvo materije–energije, po definiciji „objektivne“ nauke, isključuje već na početku!
Bez obzira što ne prihvata nikakav prauzrok izvan same prirode, da bi nauka uopšte bila nauka, ona neki neki jedinstveni logos mikro-makro sveta mora predočiti.
Ne radi se samo o tome da se našem objašnjavanju sveta ima pravo prigovoriti da je "antropocentrično", nego da li se bez neke (bilo kakve) jedinstvene logike za svu materiju–energiju–prostor–vreme–brzinu, sve oblike makro, mikro sveta, uopšte nešto suštinski objašnjava!
Ako čovek (bilo koji živi stvor) ima (neku) „glavu“, zašto je ne bi imala i sva mikro-makrokosmička priroda u svakom svom delu, kao stvarajuće znanje po kome svaka stvar ili biće jeste to što jeste.
Tomislav Novaković