Praktična filozofija
Kantov pojavni i suštinski okret
Praktična filozofija
Objavljeno: 05. Novembar 2014.Celokupno Kantovo utemeljenje (od teorijskog ka praktičnom umu) ide potpuno obrnuto od onoga kako bi trebalo. Samo zato što je nadopažajna, nadpojmovna slobodna vlastitost praktično-moralnog uma nadsuštastvena i deduktivna, naši opažaji, pojmovi, sudovi, zaključci saznajno-teorijskog uma su pojavni i induktivni. Naše saznanje nije ograničeno i pojavno zbog nemogućnosti naših saznajnih moći, nego zato što je naša suština praktično-moralna, a ne saznajna, – naše saznanje je ograničeno i pojavno!
detaljnije
Pitanje „šta je čovek“ potire Kantov kopernikanski okret
Praktična filozofija
Objavljeno: 04. Novembar 2014.Kada se pitanje šta je čovek proglašava za suštinsko, tu se ponovo praktično-moralni suštinski um vraća pod saznajno-logički pojavni um, i tako relativizuje nadsaznajna praktično-moralna suština čoveka–ljudskog roda. Nadsaznajna vlastitost i sloboda iz suštinskog okreta praktično moralnog uma upravo treba da spreče da pojavna pitanja–odgovori pojavnog okreta saznajnog uma svedu čoveka–ljudski rod na „ovo“ ili „ono“, nego da na delu dobra potvrđuju nadsuštastvenu ličnost i slobodu i nadsaznajnu moralnu suštinu ljudskog roda – ono opštečovečansko, nadlično.
detaljnijeO Novaković Tomislavu
Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.
Filozofija dana
Prirodna nauka koristi logiku kada opštim i nužnim zakonima objašnjava red, poredak sveta, a bilo kakav kosmički um, logos, za celovito jedinstvo materije–energije, po definiciji „objektivne“ nauke, isključuje već na početku!
Bez obzira što ne prihvata nikakav prauzrok izvan same prirode, da bi nauka uopšte bila nauka, ona neki neki jedinstveni logos mikro-makro sveta mora predočiti.
Ne radi se samo o tome da se našem objašnjavanju sveta ima pravo prigovoriti da je "antropocentrično", nego da li se bez neke (bilo kakve) jedinstvene logike za svu materiju–energiju–prostor–vreme–brzinu, sve oblike makro, mikro sveta, uopšte nešto suštinski objašnjava!
Ako čovek (bilo koji živi stvor) ima (neku) „glavu“, zašto je ne bi imala i sva mikro-makrokosmička priroda u svakom svom delu, kao stvarajuće znanje po kome svaka stvar ili biće jeste to što jeste.
Tomislav Novaković