Културни центар Чачка Трибине жива реч

Данас се јавне расправе већином воде преко друштвених мреже и електронских порука. Живи разговор скоро да постаје другостепена ствар. Зато ћу током наредне, 2024 године, у сарадњи са Културним центром Чачка, у њиховом простору једном месечно организовати јавне трибине о занимљивим темама из: филозофије, теологије, психологије, науке, уметности, политике... да се покаже снага живе речи. Након краћег предавања о задатој теми, водићу слободан разговор са присутнима. Све ће трибине бити снимане и најзанимљивији делови постављани на You tube. 

Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?

Та богоостављеност Сина и смртног света је за наследство вечног живота и оставштину вечног света.. Отац оставља Сина, али Син не оставља Оца, већ у безгрешном телу и крви у крсту остаје потпуно веран Оцу, да престолом љубави и круном истине откупи смртног човека и освоји безгрешни, бесмртни свет. 

Благодарје: Квадратура круга у крсту

Окрет дужи даје кружницу са свим тачкама подједнако удаљеним од центра, а љубав ка Богу и ближњем, царство Божије унутра у нама, подједнако удаљено од сваког срца људског. И као што су у кружници све тачке подједнако удаљене од центра, тако су од средишта Божије љубави, истине у крсту подједнако удаљени сви људи.

Благодарје:Није знање светлост него је светлост знање

Kога води само светлости спољашњег знања, тај врло често не зна ни шта да ради, ни како то да ради, ни када то да ради...

A кога води унутрашња светлост највишег добра изнад сваког знања,  тај зна и шта да ради и како то да ради и када то да ради..

Карактер је наша судбина

Као што карактерним јединством слободне: мисли, речи, одлуке и дела човек држи судбину у својим рукама, тако и народ карактерним јединством своје изборне воље, која слободно поставља и смењује највише представнике сваке посебне сфере: законодавне, судске, извршне и информативне власти, држи судбину у својим рукама...

Благодарје: Мудрост која нам је потребна

Само кад воли и говори истину човек излази из граница својих очију, свога разума и види другог човека, другу личност. Истина је мирис, вечни духовни свештеник који буди, узбуђује срце, душу, тело, освећује за укус љубави, а љубав онај вечни цар у чистом срцу из царства небеског, Бог сам...

Недоследности у утемељењу Платонове Државе

Као што идеја добра утемељује све идеје ума и свака идеја ума своје копије у појмовима разума и сенке у опажајима чула и нагонима тела, тако и вечне идеје својине и сродства  своје копије и сенке у појмовима разума, опажајима чула и нагонима тела...

Етимологија и метафизика језика

Значење сваке и најмање речи увек претпоставља значење неке старије речи, а ово даље неке још старије, а  све речи, реченице,уопште, свака фонолошка, морфолошка, синтаксичка граматичка... структура живу говорну свест на крају неког најстаријег језика, у коме се мора знати све, да би се знало било шта...

Слобода језичког духа Валтера Бенјамина

По Валтеру Бенјамиму, са првобитним "грехом језичког духа" Адамов говор је изгубио везу именовања и сазнања са Божијом стварајућом речи, с којом је исказивао суштину ствари са плодом познања добра и зла потонуо у неодређене односе између ствари...  Међутим, суштински "грех језичког духа"  се не може никако приписати Адаму него нечистом духу, који је "лажа и отац лажи и крвник људски од почетка" и који првостепеним "грехом језичког духа" злим речима, лажним духом хули на име Божијe, најсветије лице Духа Светог, због чега и заслужује паклени суд.

Де Сосиров структурализам и метафизика језика

Као што Кант чистим формама (чула, разума, ума) пре свих садржаја, утемељује конкретно сазнање, искуство, тако  де Сосир чистим (фонолошким, морфолошким, синтаксичким) граматичким формама пре било каквих садржаја конкретних речи, сам језик. Међутим, као што "чисте" сазнајне форме претпостављају живу мисао у јединству са свим могућим садржајем, тако и све "чисте" граматичке форме целовиту метафизику језика, живу говорну свест у јединству са свим могућим садржајем.

Трансцендентална и емпиријска уобразиља

Суштински продуктивна уобразиље је могућа само кроз метафизичко искуство душе између ума на једној и свег разумско–чулног мноштва на другој страни; као код Платона пут од појединачних опажаја чула (само сенки идеја) и посебних, општих појмова разума (само одсјаја идеја) до умског сећање, препознавања целовитих идеја.

Кантово схватање уобразиље

Мада Кант покушава да опште и нужне судове природне науке утемељи у јединству две празне форме (чистог разума и чисте чулности), тзв. трансценденталној ("продуктивној") уобразиљи, плодно јединство празне форме и слепе садржине, посредним представљањем, сећањем, замишљањем, свакако омогућава емпиријска (репродуктина) уобразиља...

Трансцендентални шематизам

Ако већ две Декартове супстанције (мишљења и простирања) или Спинозина два атрибута једне супстанције  схвата само као две суштински различите сазнајне моћи чисте субјективности, Кант са трансценденталним шематизмом много пре треба да утемељи јединство разума и (много опажајнијег) спољашњег чула–опажаја простора, него  разума и унутрашње чула–опажаја времена!

Етика и Политика код Платона и Аристотела

Платон  идеалну државу утемељује кроз највише добро по себи, супстанцијалну етику а Аристотел   стварну државу, као највише добро (за нас), кроз супстанцијалну политику.

Информативна власт

Ко данас влада медијима, информацијама, тај утиче на све сфере власти. Трострука структура политичког система више никако није довољна, већ је потребна посебна сфера информативне власти. Само када суверена политичка воља грађана а директним изборима буде бирала и смењивала не само највише представнике законодавне, судске и извршне власти, већ и независне информативне власти, не само за слободу медија, већ и образовања, науке, културе... све сфере посебне власти ће имати своју независност и оперативност ио ону суштински потребну међусобну равнотежу...