Геополитика и филозофија

Аутор: Томислав Новаковић

 

1.  Данашња геополитика из положаја једне земље,  са првенственим аспектом на ближу и даљу историју, економију, тумачи њену политику.   Без обзира на интердисциплинарни приступ, она често пренебрегава духовну основу једног народа. Заправо она прати емпиристичку филозофију која све идеје своди на првостепене опажаје чула, апстрактну вољу на конкретне жеље, душу на потребе тела, дух на природу  и на крају, небо на земљу. Међутим, код старих народа земља  је од почетка дата уз небо, природа уз Бога, тело уз душу,  душа уз дух. И као што се не може само из појединачних опажаја, или делимичних судова достићи целовита идеја, тако се не може по геостратегијском положају државе схватити дух њеног народа. Заправо, сасвим обрнуто, један народ властитом филозофијом прво треба да схвати ко је, шта је  и зашто је ту и коју духовну, економску, политичку улогу има међу другим народима.

2. Хегел, на пример, иде у другу крајност и тврди да  сва нежива, жива  природа, посебан народни дух и сва његова историја, служи светском духу. Апсолутни дух у свом саморазвоју у нижем степену самосазнања прво води сву неживу и живу природу, а у вишем степену та првостепена борба између супротних идеја кроз уметност, религију и филозофију води сву светску историју и политику...

Међутим, апсолутни дух не може никако бити само дух који  сазнаје себе, него само надсазнајни, стварајући дух. Само надсазнајна, надопжајна чиста воља и једна слободна властитост може утемељити разумност разума, умност ума, логичност логике, сазнатљивост сазнања и истинитост истине….

Духовни индуктор

1. Старе цивилизације су се углавном развиле у топлијим и умереним пределима, и оне северне народе,  који су живели у суровијим условима живота, већином су сматрали за  варваре. Међутим од раздвајања хришћанске цркве на православну и католичку,  свет се више не поларизује на север и југ, него на исток и запад. Додуше, и тада су постојале  разлике на запад и далеки исток, али су оне биле другостепене.

Коментар: Занимљиво је да Монтескје и даље разликује народе који живе на северу и  југу, или у планинама и у долинама. Вероватно да би утемељио ширење касније цивилизације на северу и доказао примат германских народа над романским народима, да су прави настављачи старих Грка и Римљана, заправо Германи. Свакако, ту тезу у својој Филозофији историје доводи  до краја Хегел

2. Свакако да разлика између истока и запада постоји, али исток и запад, као и север и југ треба првенствено појмити у самом човеку. Кад те нешто светло огреје у срцу, души,  то је исток, кад ти падне мрак на очи то је запад…А и једно и друго је могуће, свакако,  на свакој страни света…

3. Београд се налази на 2о степену географске дужине, као и само средиште Србије. Тај меридијан полови Африку на два дела, пролази Ртом добре наде и даје равнотежу истока и запада. Такође, тај положај у великој мери укршта и север и југ. И мада се тај савршен положај раније јако наглашавао, сада се, насупрот томе, већином говори: „кућа на сред пута“! Ипак, када неко  отвори радњу, он гледа да буде у центру или средишту путева, а не да буде негде са стране, скроз забачен. Додуше, тај средишњи положај захтева велику мудрост. Тачније, то укрштање најјачих поларитета може иницирати некакав духовни генератор. Грчка филозофија је најбољи пример тог духовног генератора  у средишту свих путева, који саставља исток и запад, север и југ.

Коментар: Свима је познато да је, наш човек, Никола Тесла изумитељ обртног електромагнетног поља за пренос и практичну примену полифазне струје. И његов генератор управо користи супротности елекромагнетних сила да у обртном електромагнетном пољу индукује нову, много јачу струју.

Како ми да искористимо тај наш географски положај између највећих поларитета истока и запада да у том положају у средишту будемо духовни генератор нових идеја!?

4. Ако сте у средишту  не можете бити  једносмерни и следити само један поларитет, него као ротор у обртном електромагнетном пољу користити оба поларитета. То јест, да би смо у том средишњем положају између  највећих супротности индуковали нове филозофске, економске, политичке, уметничке идеје, потребна нам је изузетна мудрост. Заправо, само се неподељене метафизике чисте воље, метафизике најстаријег рода из метафизике мириса и укуса и старијег духовног језика из практичне филозофије може утемељити одговарајућа економија, култура, политика.  

5. Ако нас не прихватају на једној страни, можда би требало да схватимо да у том средишњем положају из старијег духовног рода састављамо све поларитета и пре сваке једносмерне политике из неподељене етике већ укључујемо све стране! Да ми нисмо такви што се ту налазимо, па да по начелима геополитике из тог средишњег положаја, објашњавамо своју неопредељену политику, него смо ту, у средишту,  што смо такви, што смо пре сваке подељене политике утемељени из неподељене етике!

Да не идемо на страну једносмерне политике што смо неопредељени или што нас други не желе, него остајемо у средишту неподељене етике да кроз тај генератор најјачих поларитета у срцу, глави из старијег духовног рода спајамо све стране…  И да из такве практичне филозофије треба да утемељимо своју: економију, културу,  политику.. И без обзира што је врло тешко искористити то укрштање највећих поларитета, само ако будемо толико мудри да у том средишту будемо духовни генератор нових идеја за сву околину и остали свет, задобићемо своју суштинску улогу међу другим народима 

 

Коментар: Зашто јаке државе или савези држава,  траже етичко оправдање са своје ратно деловање, када по војној, економској сили то оправдавање не морају давати?  У овом случају, што пре сваког сукоба постоји духовно средиште неподељене етике које из старије метафизике људског рода држи равнотежу најјачим поларитетима и свакој освајачкој политици.  Духовно средиште које не може бити опредељено ка било чијој, каквој једносмерној политици јер по метафизици духовног рода утемељено из старијр етике да не раздваја, него спаја све стране.

6. И када неко пита, зашто се ти Срби већ једном коначно не определе за исток или запад, поготово што је очигледно да због те неопредељености не само да немају никакве користи, него чак имају много штете, треба одговорити?  Ако се то средиште старије етике определи на страну једне освајачке политике, та равнотежа  најјачих  поларитета светске политике не би више постојала и све би отишло у сукоб, рат …

То јест, ако неко хоће највећи сукоб, рат, он управо мора из своје освајачке политике да наруши чисту вољу човека, људског рода, нападне то средиште духовног сродства неподељене етике, које не раздваја, него саставља, спаја све поларитете …